Beograd je velik.
Nije velik samo zato što je najmnogoljudniji grad od Beča do Istanbula,
već i zato što je prepun svojih simbola. Beograd je velik i zato što sve te različitosti objedinjuje u sebi.
Prkos je jedan od simbola Beograda. Uprkos tome što je toliko puta napadan i rušen – i dalje je tu.
Samo zidinama Kalemegdana su hodali turski, ugarski, austrijski,
austrougarski i nemački vojnici, a te zidine i dalje stoje. I ponovo mi hodamo njima.
Svaki put su kroz teška vremena Beograd spasavali ljudi koji u njemu žive i njihova
solidarnost jednih sa drugima i sa svojim gradom.
Sve je to Beograd – beogradski duh, solidarnost i prkos.
Imamo obavezu da budemo tu za Beograd kada mu je teško.
A danas mu je teško.
Beograđani su došli dotle, da od vlasti brane svoje trole, svoje klupe, zelene površine,
svoj vazduh, svoju vodu i svoj most. Beogradu su oduzeti PKB i savska obala.
Beograđani preskaču bezumno dugo raskopane ulice, ne znaju kako da objasne gde je
železnička stanica, a kamoli da stignu do nje. Beograd je jedini grad u kome preko noći
bez objašnjenja može da nestane ceo jedan kvart.
