Nikezić i Mitrović (SSP): Zakon kojim se oporezuje ekstraprofit uskoro u Skupštini

U novom Budžetu Srbije za 2023. godinu o kojem će za nekoliko dana poslanici početi raspravu u Narodnoj skupštini, tri informacije su ključne za građane: inflacija koja nastavlja da divlja i jede sve, posledice raspada energetskog sistema zbog neodgovornog upravljanja koje će i dalje plaćati građani i nastavak enormnog zaduživanja zbog toga što je državna kasa prazna – izjavio je potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić.

Govoreći o inflaciji, koja je i u 2023. projektovana na 11,1%, on je objasnio da to znači da će u ove dve godine sve poskupeti u proseku preko 25%, zbog čega najavljena povećanja plata i penzija neće moći da pokriju rast troškova života. Uz sve to, kazao je Nikezić, energetski sistem se potpuno raspao zbog nestručnog upravljanja, zbog čega će svako domaćinstvo u Srbiji, posle ovogodišnjeg računa od 750 evra, dobiti račun za još dodatnih 500 evra kako bi se pokrila šteta nestručnog rukovodstva u energetskom sektoru, opet preko leđa građana. Da stvar bude gora, državna kasa je toliko ispražnjena da će vlast nastaviti prekomerno zaduživanje i u 2023. će zadužiti Srbiju za 919 milijardi dinara ili 7,8 mlrd evra, što najbolje ilustruje činjenica da će u narednoj godini sva socijalna davanja države za decu, porodilje, učenike, studente, raseljene, siromašne, borce i invalide, za sve zajedno će se izdvojititi 147 milijardi dinara – jednako koliko će platiti samo za kamate na postojeće zaduženje, zaključio je Nikezić i dodao:

“Zbog katastrofalnog stanja u državnoj kasi, važan nam je svaki dinar i zato Stranka slobode i pravde već 6 meseci predlaže uvođenje poreza na ekstraprofit za privredne grane koje u uslovima krize nezasluženo ostvaruju enormnu dobit”.

Generalni sekretar Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović objasnio je da bi ovom merom uvođenja poreza na ekstraprofit koju SSP predlaže uoči usvajanja novog budžeta sa setom poreskih zakona, budžet Srbije u 2023. godini prihodovao preko milijardu evra poreskih prihoda, te da bi ova budžetska injekcija bila veoma značajna za stabilnost javnih finansija:

– Predloženim porezom na ekstra dobit bile bi obuhvaćene sve kompanije iz sektora ekpsloatacije sirove nafte i prirodnog gasa, proizvodnje naftnih derivata, maloprodaje i veleprodaje čvstim, tečnim i gasovitim gorivima, kao i iz sektora eksploatacije ruda metala. Kriterijum za oporezivanje je da su u 2022. godini ostvarile dobit veću od 100.000.000 dinara, i da je ta dobit za 25% veća u odnosu na prosečnu dobit u prethodnih pet godina. Predloženi porez na ekstraprofit bi pre svega obuhvatio NIS i Zijin, koji će zbog šokova na svetskim tržištima ostvariti ove godine zbirnu dobit od preko dve milijarde evra, što će predstavljati povećanje od preko pet puta u odnosu na dobit iz 2021. godinu, objasnio je Peđa Mitrović.

On je najavio da će narodni poslanici Stranke slobode i pravde uputiti u zakonsku proceduru predlog da se ove kompanije oporezuju stopom od 15% na prirast dobiti od 25% u odnosu na petogodišnji prosek, odnosno stopom poreza od 50% na prirast poslovne dobiti iznad 25% u odnosu na petogodišnji prosek.

Mitrović je naveo i da su gotovo sve zemlje Evrope i Evropske unije uvele ovakav porez na ekstraprofit ili su u finalnim fazama njegovog uvođenja, pa čak i Francuska, Nemačka i Austrija, koje su pre izvesnog vremena bile decidne u tome da neće uvoditi slične namete, sada su već uveliko zakoračile u procedure njegovog uvođenja.