Интервју Борко Стефановић: За Србију која није на погрешној страни

 30. новембар 2022. 00:00

Интервју Борко Стефановић

“Предао сам предлог јер верујем да је то најбољи пут за Србију и њену будућност”, каже Борко Стефановић, опозициони посланик Скупштине Србије који је званично предао предлог Резолуције о усклађивању спољне политике са ЕУ, те увођење санкција Русији.Неусклађивање спољне политике са ЕУ, по мом мишљењу, може да има далекосежне негативне последице за Србију.”

Овим речима председник Одбора за спољне послове Скупштине Србије Борко Стефановић објашњава мотиве који су га навели да парламенту преда предлог Резолуције која предвиђа да Србија усклади своју спољну политику са Европском унијом и уведе Русији санкције.

Србија је у Уједињеним нацијама кроз различите резолуције осудила инвазију Русије на Украјину. Међутим, и поред упорних апела западних држава, одбија да усклади своју спољну политику и уведе санкцији Русији.

Борко Стефановић, посланик најбројније опозиционе посланичке групе “Уједињени” у Скупштини из редова Странке слободе и правде (ССП) у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да “не види ниједан аргумент који би га убедио да не треба ускладити политику са политиком ЕУ”.

Додаје да од Министарства иностраних послова Србије очекује да размотри и изнесе мишљење о његовом предлогу Резолуције.
Због предлога који је, како је сам више пута нагласио, предао лично као посланик а не као председник Одбора за спољне послове, трпи протеклих дана оштре критике и колега из опозиције.
О томе да ли ће се његов предлог наћи пред посланицима у пленуму, одлучује председник Скупштине на чијем челу је Владимир Орлић из владајуће Српске напредне странке (СНС).
РСЕ до објављивања овог чланка није добио коментар о Стефановићевој иницијативи од посланичке групе и најбројније, владајуће СНС, председника Парламента Владимира Орлића, као ни од Министарства иностраних послова на чијем је челу лидер социјалиста Ивица Дачић.

Борко Стефановић

РСЕ: Управо сте завршили (29. новембар) са посебном седницом Одбора за спољне послове која је такође у вези са ратом у Украјини. Видео линком разговарали сте са тамошњим колегама из Одбора Врховне раде Украјине. Какви су утисци, какве су поруке размењене?

Стефановић: Мислим да је било добро да су седници присуствовали чланови одбора из више странака и владајуће коалиције, без обзира што сам ја из најјаче опозиционе странке.

Мислим да је била добра прилика да се размене информације са колегама из украјинског парламента, да се разговара о даљој сарадњи. Ми смо при томе упутили речи подршке у њиховој заиста тешкој ситуацији, јер они се налазе усред једног ужасног рата.

Пожелели смо им мир и мислим да су сви неподељено, сви чланови одбора се изјаснили оно што се и Србија изјаснила, да осуђују агресију на Украјину, да подржавају територијални интегритет Украјине и њен суверенитет и у том смислу није било никаквих размимоилажења.

А украјинске колеге су, наравно, тражиле одређене специфичне ствари: да се Србија изјасни јасније о природи режима у Кремљу и тако даље. Тражили су наравно и то да Србија усклади своју спољну политику са Европском унијом, што је оно што сам ја предложио као народни посланик у предлогу резолуције.

То ће бити наша суверена одлука и нико са стране неће, нити треба да се меша у наше одлуке по том питању. Тако да ћемо ми, очекујем, након једне дебате, имати прилику за размену аргумената “за” и “против” и донети одлуку која је у интересу грађана, интересу Србије.

РСЕ: Каква је била реакција чланова Одбора из редова владајуће коалиције на захтев ваших колега из Украјине да се Србија јасније одреди?

Стефановић: Није коректно да ја преносим шта је ко рекао на састанку, то није лепо и то се не ради, али мислим да смо се сви сложили да ће свака одлука наше Скупштине или наше Владе бити донета у оквирима нашег суверенитета. То је само наша одлука.

Ниједна друга држава, која год да је држава – Русија, Америка, не треба и не сме да се меша у наше одлучивање по свим питањима унутрашње политике, а нарочито у овом питању. Тако да у том смислу нема неслагања међу члановима одбора.

Прилика да се власт изјасни да ли је заиста за ЕУ

РСЕ: А има ли неслагања када је реч о вашем предлогу Резолуције о усклађивању спољне политике Србије са ЕУ?

Стефановић: Ја верујем у такву одлуку без обзира да ли ће то подржати друге странке. Верујем зато што је Србији место у Европској унији.

То је прилика да се и садашња власт изјасни да ли је стварно за Србију у Европској унији или није. Мислим да је то фер. При чему ја верујем да наша будућност није у изолацији и није у даљем гурању Србије у мрак.

Неусклађивање спољне политике са ЕУ по мом мишљењу, може да има далекосежне негативне последице по нашу економију, нашу привреду, нашу спољнотрговинску размену са ЕУ.

РСЕ: У којој је фази ваш предлог Резолуције? Када ће бити на Одбору? Шта очекујете?

Стефановић: Ја очекујем да се пре заказивања саме седнице (Одбора) изјасни Министарство спољних послова, да да неку врсту експертског виђења текста предлога Резолуције. Мислим да је то легитиман захтев од стране скупштинског Одбора. Понављам, ја сам предао овај предлог у процедуру као народни посланик. Сваки народни посланик има право да поднесе било коју иницијативу.

Предао сам јер верујем да је то најбољи пут за Србију и њену будућност. Неки други посланици и друге посланичке групе вероватно имају другачије виђење што их не омета да поднесу сопствене предлоге било председнику Скупштине, било Одбору.


Русија гледа свој интерес

РСЕ: Од 17 чланова Одбора чак 14 је из редова владајућих странака које нису за увођење санкција Русији. Да ли је реално очекивати да се расправља о Резолуцији?

Стефановић: Ја верујем у то зато што сматрам да смо на овај начин вратили Скупштину у процес. Скупштина је највиши законодавни орган наше државе и место које рефлектује вољу грађана на највиши начин, уз место председника Србије. Ово је место на коме о томе треба да се расправља и одлучује.

Да ли ће се одлучити на један или други начин, то је на вољи посланика, које су бирали грађани. На нама је било да дамо предлог као што увек радимо.

Верујемо да Србија која је у изолацији, Србија која је на погрешној страни, виртуелног новог Берлинског зида који се гради у Европи, нема будућност. Таква Србија долази у опасност да поново буде држава парија (изоловане државе коју не прихвата међународна заједница).

Не видим ниједан аргумент који ме убеђује у супротно осим оног када људи кажу имаћемо проблем са гасом при чему, треба рећи, да земље које су увеле санкције немају проблем са руским гасом. Зато што га плаћају на основу цена које су договорене са Русијом и плаћају га у рубљама.

Друга ствар, нама је потребна помоћ европских фондова у превазилажењу енергетске кризе. Дакле, ми морамо да разумемо да ће Русија увек штитити сопствени интерес и ми треба да штитимо сопствени интерсе.

РСЕ: Да ли мислите ту има, поред интереса, и оног неког људског елемента? Јер до сада, ево већ скоро десет месеци траје рат, толики људи су убијени, расељени, без повода је нападнута једна потпуно суверена држава. Да ли би, реално, требало да постоји у Србији мало већа свест да се треба људски одредити према томе?

Стефановић: Свакако. Ја мислим да поред тог економског, геополитичког разлога, има и моралних и људских разлога.

РСЕ: Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко је реаговао на Вашу најаву и каже како сте, цитирам, “лукаво заобишли” претпоставку шта ће се догодити и које су последице прекида сарадње Србије и Русије. Да ли је то претња?

Стефановић: Знате шта, ја то не бих хтео да тумачим на такав начин зато што имам поштовање према сваком дипломатском представнику у нашој земљи, докле год они уживају гостопримство наше земље. Али исто тако амбасадор Харченко сигурно зна да све то о чему он јавно покушава да расправља са мном, јесу ствари које се тичу наших унутрашњих одлука и нашег суверенитета.

РСЕ: Видели смо да је и у самој опозицији ретко ко подржао Ваш предлог. Једино, за сада, посланици коалиције Морамо. Вук Јеремић, из Народне странке вас је критиковао. Каже да је ваш предлог “кукавичије јаје” Александра Вучића, са циљем да подели опозицију. Какав је Ваш одговор на то?

Стефановић: Па знате шта, ја сам разговарао са свим странкама које се залажу за чланство Србије у Европској унији и пре него што смо поднели овај предлог у Одбор.
Не очекујем ја да странке екстремне деснице подрже овај предлог. Мислим да би то било врло чудно.

РСЕ: Чули смо сад овде у Скупштини и Двери, такође. Они чак траже вашу смену због свега овога.

Стефановић: Па добро, ја мислим да је то легитимно. Не очекујем, нити сам икад очекивао да странке екстремне деснице кажу да је ово добра иницијатива. Знате, ја бих се забринуо да јесте.

Позадина тога је оптужба да ми имамо договор са влашћу да поднесемо ову иницијативу. То не може бити ни близу истине. Јер да власт жели да подржи ову иницијативу, власт би ову иницијативу на неки начин ставила у процедуру. Власт би се сигурно изјаснила. Зашто би власт правила договоре са опозицијом о нечему оваквом?Они имају сву снагу и могу било кад, било шта слично да предложе или не предложе. Они се одлучују за ово друго. Зашто смо ми готово последња земља на европском континенту, осим Белорусије и Турске, која никакве рестриктивне мере није увела према Руској Федерацији.
Мислим да треба да се расправља на Одбору, да је то легитимно као што је легитимно да се расправља и о њиховом предлогу резолуције који тражи забрану увођења санкције било кад, било коме.

РСЕ: То су поднеле странке Двери и Заветници…

Стефановић: То су поднели Двери, Заветници, ПОКС, Нада коалиција, и ја мислим да је у реду да се о томе расправља. Они нису поднели Одбору, они су поднели председнику Скупштине. Председник Скупштине је тај који ставља нешто на дневни ред седнице или не.
Мислим да би било добро да стави овај наш предлог, али да стави и овај други, немам ништа против.

Популизам и страх од јавног мњења

РСЕ: Кад све то погледамо: владајућа коалиција није за санкције, већи део опозиције такође. Ако се узму подаци истраживања јавног мњења да и велики број грађана Србије није за санкције, није за прекидање добрих односа са Русијом. Да ли су ставови странака на неки начин подилажење јавном мњењу?

Стефановић: Па могуће да јесте или је страх од реакције јавног мњења, које је брижљиво формирано десет година на једној снажној кампањи у којој се све што је западно представља као чисти ђаво, а све што је на истоку као анђеоски, чисто и дивно.

Значи уопште не улазим ни зашто, ни како, ни ко, али то је јасно.

Е сад, с друге стране ја сам видео јуче или прекјуче најновије истраживање које показује да је тај проценат (подршке Русији) око 60 посто, а не 80 како они причају.

Тај рат процентима је глупост, и ја не желим у то да улазим. Зашто? Зато што је у питању државотворна, не партијска одлука. Ово нема везе са партијским разликама.

Ми треба да измеримо шта је потребно за нашу будућност и где се ми налазимо. На ком континенту се ми налазимо? Да ли смо део Евроазије или смо део Европе? Да ли смо ми један од најстаријих европских народа? Јесмо. Да ли је наша будућност у Европи? Јесте. Зашто? Зато што од 2000. године грађани то потврђују на свим изборима и све странке које су и сада на власти су бар номинално за Европску унију.

Дакле, ја не разумем да ли ти људи који се залажу да ми останемо потпуно изван тога разумеју да остати потпуно изван значи да сви упру прстом у вас, и да у овако црно-бело подељеном свету нема много места за неку лажну неутралност.

Ми треба да будемо војно неутрална земља, али политичка неутралност не постоји.

Мислим да је то измишљотина наше екстремне деснице да би кроз неке еуфемизме рекли у ствари да су против Европске уније, што је исто легитимно, али онда реци то отворено, а грађани ће донети одлуку размишљајући о својој будућности – где се лече, на који начин се лече, где путују, где раде, да ли желе бољу плату… Наравно да желе.

Уосталом, дани испред нас ће на срећу или на жалост по неке, донети расплет ове ситуације.

Ја мислим да иницијатива у Скупштини може само допринети да тај расплет буде мање болан по нас.


Извор: Радио Слободна Европа