Мариника у Скупштини: Људи су жељни правде, бољег живота, не желе да живе у држави у којој влада страх

О сваком од нас говоре дела, а папир може да истрпи све. Тако бих описала и биографију канидидата за председника Скупштине.

Да се Владимир Орлић јуче појавио први пут пред нама и да смо ишчитали његову биографију у којој пише да је завршио Електротехнички факултет, вероватно би се изненадили. Навикли смо на кадрове који дипломирају на непознатим факултетима и то за годину-две. Неки и у петој деценији живота.

Орлић, дакле, није један од тих типичних СНС-оваца, али на жалост због свега што је показао до сада на јавној сцени, грађани могу да буду дубоко забринути. Орлићево звање јесте легално, али све што је до сада показао бавећи се политиком, не може бити пример било чега позитивног.

А ми данас бирамо првог међу једнакима од нас овде, који мора да буде пример плурализма и уважавања другачијег мишљења, да се носи са критиком као господин, да цени слободномислеће људе покушавајући да од њих нешто научи, а корисно примени. Владимир Орлић у својој политичкој каријери до данас није био ништа од тога.

Владимир Орлић је у досадашњем парламентарном раду показао све супротно. Критичаре је вређао, опозицији претио, слободномислеће понижавао, а да ствар буде гора, чинио то углавном када нико од њих није могао да се брани. Владимир Орлић је годинама уназад симбол ерозије парламентаризма у Србији, симбол хушкачке политике и говора мржње против свих који нису слуге његове партије. И као такав, не може добити подршку нашег посланичког клуба за ову функцију.

Иако је консултације протеклих дана водио у коректном тону, поучени искуством, нарочито ми који смо били раније посланичке колеге са господином Орлићем, не можемо заборавити да се баш одавде и баш од њега као перјанице, почела разливати брутална мржња према свима који мисле својом главом. Јер ако је овде дозвољено да износите гнусне лажи о другима, а редовно о онима који уопште нису присутни да би могли да одговоре, зашто би било ко други мислио да и њему то није дозвољено.

На послетку, опозиција је 2019. и напустила парламент због тога што је била онемогућена да ради, да говори, да одговори.

Та осионост красила је и господина Орлића, који је био најјачи у тим изведбама баш у последње две године, најјачи баш тада када опозиције није ни било у парламенту.

И? Шта се показало?! Шта је
показао парламент без опозиције?! Да је то срамота за целу државу. И да смо због тога 2020. одмах имали најављене ванредне парламентарне изборе и пре но што је последња Влада изабрана. И били су сада у априлу.

Зато се надам да је и режим извукао поуке. Не само због тога што је СНС добио пола милиона гласова мање, него и због тога што је до те мере умањио улогу и значај Народне скупштине, да ће мандат председавања Маје Гојковић остати уписан на црним страницама овог Дома, а погубно би било да Владимир Орлић ту праксу сада настави.

Ми из посланичког клуба Уједињени – Странка слободе и правде, Покрет слободних грађана, Покрет за преокрет, Синдикат “Слога”, нестраначке личности- желимо потпуно друго. Желимо да народним посланицима опозиције буде омогућено да говоре у име грађана који су их бирали. Желимо да предлажемо и усвајамо законе који ће омогућити људима да боље живе. Да овде буде место где се расправља и одлучује о најважнијим животним и државним питањима, а не на конференцијама за медије и специјалима на омиљеним назови телевизијама. Овде је живот. Овде се одлучује о платама и пензијама, овде се одлучује о образовању и лечењу, овде морамо отворити питање потпуног колапса и хаоса у правосуђу, борбу против корупције и криминала, овде морамо помоћи слабијима, овде морамо сваком младом човеку дати крила, овде морамо стати иза сваке угрожене жене, иза сваког обесправљеног радника, иза сваког намученог пољопривредника. Јер Србија је наша земља. И овде се усвајају закони који се односе на све наше грађане, који не смеју више бити дељени на грађане првог и другог реда, на привилеговане јер су блиски режиму и шиканиране који то нису. Не, господо, са тим се мора стати и престати уколико желимо добро Србији и свим њеним грађанима.

Пред Србијом су велики изазови. Људи су забринути како ће се ове зиме грејати, хоће ли имати струју. За храну им још није речена потпуна истина. Чујемо стално да ће хране бити, али не чујемо и остатак – чиме ће да се купи?! Јер галопирајућа инфлација једе све. Инфлација која је последица лошег управљања државом, њеним финансијама али и огромне корупције и која се само се убрзала планетарном кризом због последица агресије Русије на Украјину. И не стаје, а ми смо у глибу. И зато тражимо да се хитно и ова тема стави на дневни ред Скупштине.

Желећи да допринесемо да се проблеми реше, да људи живе боље, инсистираћемо на бројним законима који сми ми из Уједињених припремили:

То су у првом реду антикорупцијски закони, међу њима Закон специјалном антикорупцијском тужиоцу за борбу против високе корупције, односно корупције јавних функционера и његова посебна тужилачка полиција сачињена од експерата и финансијских форензичара.
Закон о пореклу имовине, где инсистирамо да се нелегално стечена имовина одузима, а не као данас.
Закон о извршењу и обезбеђењу, односно оно што грађани препознају као проблем са извршитељима. Не сме никада више да се дозволи да неко остане без крова над главом зато што је жртва Правосудног хаоса или зато што није имао новца да плати неке комуналне услуге.

Ту је и сет социјалних закона.
Закон о Алиментационом фонду. Позивам све колегинице народне посланице, да станемо заједно иза овог закона.
Закон родитељ-неговатељ, Закон о повраћају одузетих пензија и увођење радних судова.

Људи су жељни правде, бољег живота. Не желе да живе у држави у којој влада страх. Покушаћемо све то да променимо.