Đilas: Miloš Veliki srpske košarke!

Da krenemo od onoga što se ne može biti tema rasprave. Svetislav Pešić je odlukom da Teodosića, posle deset dana priprema proglasi viškom, pokazao da ne zna šta su vaspitanje i pristojnost. Jer ako smatraš, što je tvoje pravo kao selektora, da Milos Teodosić nema mesta u reprezentaciji, onda ga ne zoveš na pripreme u Staru Pazovu, da bi ga posle deset dana poslao kući. 

Miloš Teodosić je kapiten reprezentacije koji za Srbiju igra već više od decenije. Bio je tu svaki put kad je bio zdrav, a na Olimpijadu u Brazil je išao i povređen. Dolazio je iz Bolonje vozeći 12 sati da bi pomogao reprezentaciji da igra u besmislenim Fibinim prozorima. Nikad nije rekao treba mi da odmorim ovog leta da bih produžio karijeru za godinu ili dve. Nikada nije tražio poseban tretman jer je godinama jedan od najboljih u Evropi. Uvek je bio tu za Srbiju. Takvom igraču i čoveku se ovakve stvari jednostavno ne rade. 

Ako ga nećeš, pozoveš ga pre nego saopštiš spisak i kažeš mu svoj stav. A ne da ga ovako ponižavaš, plus potpuno poremetiš atmosferu u timu da bi ti pokazao kako si veliki.

Nije prvi put da Pešić ovako tretira igrače. Isto je uradio u Indianapolisu 2002. kada je iz tima izbacio Radmanovića. Tada je stvar posle katastrofalnih igara u svoje ruke uzeo Vlade Divac i zahvaljujući njemu i kvalitetu mega zvezda poput Stojakovića i Bodiroge, na neverovatan način smo došli do zlata, potrošivši sreću srpske košarke za narednih deset godina. Možda se to desi i ovoga puta jer Jokić, Micić, Kalinić, Nedović, Bjelica, Lučić, Gudurić i ostali momci imaju kvalitet da sami svakoga pobede. Nadajmo se da će zbog srpske košarke biti tako.

O stručnosti selektora nisam pozvan da pričam. O tome da li igramo košarku prevaziđenu pre deset godina treba da pričaju drugi. O tome kako možemo da izgubimo od Belgije, kako smo utakmicu završili sa čudnom petorkom koja ni na treningu nije igrala zajedno, o tome zašto nije iskorišćen bar jedan od dva time-outa koja su nam ostala u poslednjih 35 sekundi, svoje mišljenje bi trebalo da kažu ljudi koji su za to stručni. 

Ali o tome da je besmislica da je višak igrač koji je bio MVP Evro kupa i doneo Kinderu trofej pre dva meseca, to može da kaže svako ko prati košarku.

Kao bivši predsednik mogu da kažem i da nije normalno da u Srbiji selektor košta Savez skoro pola miliona evra godišnje, odnosno u proseku oko tri puta više nego što je bio plaćen Saša Đordević. I da će takve stvari, kao i milionski ugovori koje Zvezda i Partizan daju strancima, dok se zbog 50.000 evra gase košarkaški centri po Srbiji, dodatno urušiti naš nacionalni sport. Ali to nije odgovornost Pešića već onih koji su oterali Kokoškova posle godinu dana i iz penzije reaktivirali sadašnjeg selektora.

Znam Miloša. Mnogo sam se naljutio na njega posle Rija jer muška ekipa nije došla da bodri devojke u meču za bronzu. A dogovorili smo se to. Nisam bio ljut na druge, nego na njega jer on je lider tima, njegovo i srce i duša. Najveću pohvalu uz razglednicu od devojaka iz Tokija i reči Saše Đordeviča kada sam odlazio iz KSS, dobio sam od njega. 2014. na balkonu mi je rekao: 

“Prezidente da nije bilo tebe nikad ne bi bili ovde. Trebalo je sve ono izdržati”. Odljutio sam se vremenom naravno, jer ga znam. Ne samo kao igrača. Tu ga je najbolje znao Duda koji je govorio da “Teodosić vidi”. Znam ga kakav je kao čovek. I znam da će iz sveg srca navijati da momci na evropskom uzmu zlato. Zbog momaka, ali i zbog dece u Srbiji kojima bi to donelo najveću sreću. Navijaću i ja naravno. Zbog svega toga i zbog Miloša. Nadam se da će kad završi karijeru postati trener. Siguran sam da bi u tome bio izuzetno uspešan, da bi jednog dana postao i selektor. I da nikada nikome ne bi uradio ono što je Pešić uradio njemu. Jer on je Miloš Teodosić. Miloš Veliki srpske košarke.

Dragan Đilas