Autorski tekst Dragana Đilasa: Mostovi se ne ruše ni u ratu, a kamoli u miru

Mostovi ne spajaju obale, nego ljude. Zato se mostovi u miru ne ruše nikada, a u ratu retko. U ove dve rečenice je sadržan odgovor na pitanje o neverovatnoj ideji srpskih i beogradskih vlasti da se sruši Stari most preko Save i na istom mestu napravi novi. Most koji je simbol otpora Beograđana fašizmu, jer ga je profesor Miladin Zarić sam spasio od rušenja 1944. godine!

Svaka reč koju bih dodao objašnjavajući ove četiri rečenice bila bi višak.

A da li je Beogradu potrebno još mostova? Apsolutno da. Posebno što će zbog takođe neverovatnih odluka SNS vlastodržaca Beograd 2024. godine biti grad bez metroa. A trebalo je da 2024. imamo ne jednu, nego dve linije metroa! Dve linije, za koje su glasali i vlast i opozicija u Beogradu, i demokrate i radikali i socijalisti i LDP i G17 i DSS! Neznanje, bahatost, koruptivni interesi zaustavili su projekat metroa koji su napravili stručnjaci. Imali smo završen ceo idejni projekat, sva geološka ispitivanja i obezbeđena sredstva od strane EIB-a, EBRD-ija i Francuske vlade. I sve je srušeno da bi se napravio projekat po kome metro ide kroz Beograd na vodi, zbog čijih stanovnika se i ruši Stari most. Kažu ružan im je, a smeta im i buka tramvaja. Ne smeta stanovnicima Resavske, Bulevara, Dušanove, Vojvode Stepe, Požeške, ali njima smeta. To što su plaćali kvadrat i po pet hiljada evra im u ovom režimu daje pravo i mostove da ruše.

Vratimo se mostovima. O tome gde treba da budu novi mostovi sud treba da daju stručnjaci. Većina će se složiti sa idejom mosta ispod Kalemegdana, koji bi spojio Zemun i Novi Beograd, odnosno Bulevar Nikole Tesle sa Bulevarom Vojvode Bojovića. Većina bi podržala ideju novog mosta ispod Pančevca ili pešačko biciklističkog mosta između Novog Beograda i Ade Ciganlije, koji ne bi bio skup i mogao bi brzo da se napravi.