Autorski tekst - Katarina Mićunović: Dark web srpske politike

Čak je i nepismeni Knez Miloš Obrenović, politički pobednik u brutalnoj i varvarskoj trci za državno vođstvo imao nepogrešiv, zdravorazumski dar da oseti kada treba “stisnuti ili popustiti narodnom trpilu”. Poređenje s Milošem nije slučajno, jer sem prekratkih perioda istorijskih predaha, Srbija nije uspela da izađe iz senke autokratskih režima, samoproglašenih knezova, paša i subaša, niti da izgradi građansko društvo i unapredi vladavinu prava i institucija.
S poraznim rezultatom, da nas je prema “zvaničnim“ podacima preko 750.000 manje, nego 2011. godine i da je od preostalih, skoro trećina funkcionalno nepismena u XXI veku, ušli smo izmrcvareni u novu 2023. Čestitke od strane države su odmah stigle u vidu povećanja cena grejanja, stuje, vode, parkinga, benzina, javnog i gradskog prevoza i životnih namirnica i dalje za ubedljivo najniži kvalitet i najlošiju uslugu od svega nabrojanog u Evropi, a od noviteta izdvajamo poreska rešenja koja su naši sugrađani zaposleni po brodovima i kruzerima ili sugrađani frilenseri, počeli da dobijaju poštom, na kućne adrese retroaktivno za 2017. godinu, što je ipak nezabeleženo u poreskim doskočicama u istoriji.

Čak i novac koji retki srećnici u ovom gulagu, primaju od dece ili rodbine preko i koji im omogućava bilo koliko dostojanstven život (čitaj kupovinu hrane, lekova i plaćanje računa), uočen je “svetlećim okom” Siniše od Mordora Malog,  pa će im zato SNS vlast zavući ruku u džep da izvadi zaostale mrvice, takođe retroaktivno. Iako se taj novac sliva u državu i troši isključivo ovde, rešili su da namire i taj “danak u krvi“, uz premijerkinu opasku da “ako vam se ne sviđa onda idite” i Dačićev začin “ jer smo mi navikli da se mučimo i trpimo“.
U duboko podeljenom društvu, internetom i softverima zadojene nove generacije, obrazovanih mladih ljudi, koji su odlučili da ipak ostanu ovde i sami sebi prokrče put, dovedeni su odlukom vlade pred svršen čin, jer tako visoko projektovane poreske osnovice i plaćanja istih retoraktivno za poslednjih pet godina, realno neće moći da izmire u zadatim rokovima. S druge strane, valjda neskloni “mazohizmu”, kao vrhovnom, društveno poželjnom obliku ponašanja, plasiranom za široke narodne mase od strane vladajuće stranke, žele malo više od života u XXI veku. Takvi kakvi su, ne uklapaju se ni u vladine poslovne ponude za mlade tipa, “nova radna mesta kod stranih investitora“ u režiji i u duhu pomenutih sa SNS-om, s igricama vezivanja za proizvodne trake, uz prateću opremljenost pelenama, na poslovima šivenja, sklapanja ili motanja kablova za 35.000 din plate. Ne beže od plaćanja poreza, ali zato traže normalnu meru, realne vremenske okvire, realne poreske osnovice i normalne rokove isplate, ali isto tako žele i da znaju da novac od poreza ide u pravom smeru, jer su više nego svesni zloupotreba, promašenih SNS projekata i programa: finasiranja armije SNS zaposlenika po javnim preduzećima, botovskih timova, najave izgradnje Nacionalnog stadiona, utrošene struje i pumpi koje danonoćno rade da Beograd na vodi ne potone, finansiranja izgradnje srBskog sveta koji remeti stabilnost regiona i udaljava nas od evropskog puta ili uhlebljavanja opskurnih likova poput Arno Gujona...

Jednostavno, kada bi nastavili niz iz bilo kog društvenog segmenta da “zahvatimo”, ni jedan od ponuđenih Microsoftovih programa ne bi imao kapacitet za apsorbovanje tolikog besmisla i očaja u kom živimo i u koji smo dovedeni, sem možda tamnih dubina Dark Weba. Ostaje samo pitanje da li ćemo kao država naći način da i te mlade ljude oteramo odavde, a na tome očigledno radimo i da li će se nakon toga, uopšte naći neko da poslednji ugasi svetlo.

Katarina Mićunović, predsednica IO GrO SSP Užice