“Bog je sišao na zemlju, ili je Tito vakrsao” Autorski tekst

Postoje mnogi slučajevi kada su ljudi imali susrete sa Gospodom  ili Gospom, sa Isusom  ili sa Devicom Marijom. Ta ukazanja se dešavaju posebnim ljudima, na neki način izuzetnim. Ovo shvatite kako vama odgovara. Postoje od strane crkve i dokumentacija o tome. Nisu se baš sve te pojave svidele Vatikanu, katolici više sreću Devicu Mariju, pravoslavci su svedoci suza sa ikona i freski. Tako da postoje prihvaćeni i neprihvaćeni susreti, ukazanja ili samo glasine. Ako analiziramo dalje ovo je veoma pozitivno, mada izaziva ponekad i histeriju, želju kod ostalih vernika da i oni osete ovaj blagoslov.

Možete li onda zamisliti oduševljenje onih desetak prisutnih, sami su krivi ostali što to propustiše, kad za govornicu u Ujedinjenim nacijama stade on. U Srbiji ga u sve verujući naprednjaci smatraju Bogom, za sada rastuća manjina Đavolom, ali nema ravnodušnih pred njegovom pojavom. Mislim da su ovi zadremali u sali, ako su se za trenutak probudili bili iznenađeni jer su sa govornice slušali samo reči proroka. O svemu što svet zanima, ali najviše o opanosti po svetski mir, Prorokovim viđenjem kako bi on spasio svet. Naravno morao je pomenuti i ekonomskog tigra, lidera na Balkanu, uskoro evropske i svetske sile, malu, neutralnu ali svemoćnu Srbiju sa vođom sveznajućim. Malo se u tom obraćanju koje će ostati svetu za divljenje do imbecilnosti, pojavilo i par budističkih i hindu citata, ali to je samo dokaz da je bog jedan jedini, samo ga zovu drugim imenima. Taj sled misli, te biranim rečima sročene rečenice, nove njegove svetosti zapovesti, su dar nama običnim smrtnicima, koji možemo samo da se ponosimo što smo u istom prostoru i vremenu sa njim. Naravno on ne može biti lažno skroman i preskočiti da naglasi koliko je njegova genijalnost retkost kod druhih svetskih lidera. Jedva se odbranio nasrtaja da ga dodirnu i nekako prenesu na sebe tu neponovljivost kojom on obiluje. Sad ima i onih malicioznih, koje će zgromiti ko Panta pitu. Mislim da niko ko ima više  od osam godina nikada senije setio tako umnog i ubitačnog slenga. Mnogo je baš mudrosti u toj glavi, i kada on progovori, ceo svet mora da zaćuti.

Neki koji nisu baš dobri sa pravim bogom, videli su da se drug Tito, vođa pokreta koji je okupio svet nesvrstanih, vratio na zemlju u mnogo višem i mlađem telu, ali sa istim ciljevima. Zapadu i istoku ne, ali dalekom istoku i afričkim plemenima, dobro i ostrvima koji su sve protivnici proglašenja samostalnosti Kosova veliko da, jer njima treba jedan novi vođa sa tompusom, sviranjem klavira i pre svega u belom odelu. Mislim da su videli ko ima snage, volje i znanja, ali najviše hrabrosti da kaže Rusima njet, Amerikancima no, i za sada ništa Kinezima. Bar dok ne završe sve puteve. Kažu da je sud istorije pravi sud o nečijoj vrednosti, o tome šta ostaje iza njega novim generacijama na korisćenje. Plašim se da je neko pobrkao babe i žabe, da je glavom u oblacima i da iz njegovog okruženja glasovi koje čuje nisu baš najbolji savet, ali jeste ono što on želi. Kažu da je u životu svih, pa i onih prebogatih i prevelikih, dolazi trenutak otrežnjenja i da pad sa tih visina mnogo boli. Kad padate sa tih visina u sekundi se ispod stvori prazan prostor i nema baš nikog da se podmetne i ublaži pad.  Voleo bih najviše na svetu da i to vidim. Mislim sam pad, ostalo me ne zanima.

Đorđe Vidović, SSP Blace