Branko Miljuš: Srpska lista je neprolazna sramota ovog režima i gospodar života na Kosovu

Član Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP) Branko Miljuš naveo u svom stavu nakon sednice o Kosovu da je bilo nepristojno baviti se njome kada je bio aktuelan prajd, ali da sada treba odgovoriti i poslaniku SNS Vladimiru Đukanoviću, ali i dati konkretne predloge za rešenje krize. Ta kriza je generisana kako nesposobnošću vlasti, tako i ulogom Srpske liste, koja je “gospodar života i smrti na Kosovu”.
“Bilo je nepristojno baviti se odjecima posebne sednice Skupštine u vreme rezervisano za Evroprajd. To nije sprečilo poslanika Đukanovića da u sklopu turneje četiri televizije „objasni“ koliko je opozicija neodgovorna zbog toga što je glasala protiv izveštaja Kancelarije za KiM, koji je predstavio predsednik Vučić lično. Ključni argument mu je bio da su oni, naprednjaci, uvek glasali za takve stvari kada su bili opozicija.

Mogao bih sada da kažem da su oni imali za šta da glasaju ili da izrazim zadovoljstvo što ne ličimo na stranku u kojoj su Koluvija, Hrkalovićka, Vesić, Grčić, Pana, Luki, Jutka i ostali. Ali, to bi bio samo nastavak jalove rasprave u kojoj su neki recitovali, pevali i vrištali, dok je predsednik nepristojno često zaboravljao da je predsednik svih građana, pa je kritičare podsećao na njihove problematične tvitove, objavljivao prihode poslanika koji zive na Kosovu, optuživao nekog da je krao na pljeskavicama, uz zlokobno prikazivanje fotografija opozicionara.

Tako su u drugom planu ostali specijalni skupštinski gosti – prvaci Srpske liste koji su gospodari života na Kosovu i Metohiji. Bez njih, po tvrdnjama onih koji tamo žive, ne možeš da se zaposliš ni kao čistačica ili čuvar. Monopol drže i na poslove iz sive i crne zone.

Taj prvi obruč, koji su napravili lideri Srpske liste, u kome žive ljudi koji su sve što je od države Srbije ostalo na Kosovu i Metohiju, je živa rana na tkivu našeg društva, neprolazna sramota ovog režima i dokaz njegove veze sa kriminalnim strukturama. Da ne ostanem nedorečen, mislim na Radoičića i njegovu ekipu. Taj obruč mi teže pada od onog drugog, anticivilizacijskog obruča, koji je oformila prištinska vlast koja Srbe tretira kao uljeze, ignorišući činjenicu da oni žive tamo gde su živeli oduvek. Nikada se to jasnije nije videlo nego u poslednjim nebuloznim zahtevima Kurtija.”

“Ali, da se vratim na poslanika Đukanovića koji u poslednje vreme poziva na političku odgovornost i nacionalno jedinstvo. Radi se o čoveku koji je bio organizator bakljada na krovovima naših zgrada sa idejom političkog progona Dragana Đilasa. Isti je to tip koji je pozivao na denacifikaciju regiona. Ali, umesto da se bavim opravdanim sumnjama u iskrenost poslanika Đukanovica ili da mu odričem pravo da se menja, ja želim da mu poručim da se jedinstvo ne može postići bez dijaloga i u atmosferi stalnog omalovažavanja neistomišljenika za koji je direktno odgovoran SNS.

Ako ovo shvati, poslanik Đukanovic bi mogao da razume i zašto je važno da zaživi inicijativa Stranke slobode i pravde o formiranju skupštinske Komisije koja će definisati politiku za Kosovo i Metohiju, a koju treba da čine predstavnici svih parlamentranih stranaka, kao i predstavnici Univerziteta, SANU-a, nevladinog sektora i SPC. Njen zadatak je da napravi dokument koji će predstavljati izraz najšireg društvenog konsenzusa i da ga u roku od 30 dana dostavi Skupštini na raspravu i glasanje. Pitam poslanika Đukanovica šta je osim straha od neuspeha, o čemu je pričao i predsednik Vučić, argument protiv ove inicijative.

Ona vraća Skupštinu u proces pregovaranja i snaži poziciju Srbije. Ona polazi od potrebe da nam je u teškim vremenima potreban dogovor i inkluzivnost, a ne jednoumlje i vladavina jednog čoveka koji je nakon svih lažnih pobeda priznao da smo „saterini u ćošak“. A, vreme u kome živimo je teško zbog najvećeg rata u modernoj istoriji Evrope, ali i zbog nesposobnih i korumpiranih stranačkih ljudi koji su uništili EPS, poljoprivredu, obrazovanje, medije, policiju…

Još jednu stvar je spočitao poslanik Đukanović opoziciji. Kaže da nemamo ideju. Svakom dobronamernom čoveku je jasno da upravo ovaj režim već deset godina dokazuje potpunu nesposobnost da formuliše ideju prihvatljivu za vreme u kome živimo. Podsećam na sudbinu reciklirane ideje Dobrice Ćosića o podeli Kosova, o čemu često govori i novi zastupnik tog starog plana – predsednik Vučić. Umesto reciklaže neophodan nam je novi pristup.

Zato predlažemo da okvir za razgovor sa Albancima sa kojima delimo, i sa kojima ćemo deliti prostor na kome živimo, počiva na društvenom konsenzusu zanovanom na:
1. Ustavu Srbije
2. Odricanju od upotrebe sile i privrženost miru
3. Čvrstoj opredeljenosti da kroz dijalog pod pokroviteljstvom EU razgovaramo o svim otvorenim pitanjima, osim o priznanju Kosova i Metohije, uz puni fokus na kvalitet života ljudi
4. Zajedničkoj borbu protiv kriminala koji nije nacionalni, nego regionalni problem
5. Opredeljenosti za saradnju kroz regionalne inicijative i članstvo u EU, što je garancija da će naša deca imati jednake šanse koje imaju deca bilo gde u Evropi
I ovaj predlog je vremenski ograničen. Ne zbog nas koji ga kandidujemo, već zbog sveta koji se neprestano menja. Jedini resurs koga više nemamo je vreme, jedina emocija sa kojom smo do sada pristupali problemu sa Albancima je mržnja. Njihova kombinacija nas je dovela ovde, gde nismo ni planirali, ni želeli da budemo.

I zato, umesto odgovora, molim poslanika Đukanovica, da razmisli šta znači kada jedna majka na Kosovu kaže – gotovo je. To nije poraz decenijske politike njegove stranke, to je poraz svih nas, to je poraz Srbije. Ja poraz ne prihvatam. Nemam pravo na to. Ne zbog istorije koja je sastavljenja od slave, tragedija i grešaka, već zbog budućnosti koju dugujem svojoj deci. Verujem da svi želimo da oni žive bolje nego mi. Zbog toga imam obavezu da se borim, pravim ustupke i radim sa onima koji se politikom bave, ne da bi nešto bili, već da bi nešto promenili.”

Preuzeto sa nova.rs