Ceo tekst Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji

P10_TA(2025)0248
Polarizacija i pojačana represija u Srbiji, godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu
Rezolucija Evropskog parlamenta od 22. oktobra 2025. o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu (2025/2917(RSP))

Evropski parlament,

– uzimajući u obzir Ugovor o Evropskoj uniji, posebno njegove članke 2. i 6,
– uzimajući u obzir svoje prethodne rezolucije o Srbiji, posebno one od 8. februara 2024. o situaciji u Srbiji nakon izbora¹, i od 7. maja 2025. o izveštajima Komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu²,
– uzimajući u obzir radni dokument službi Komisije od 30. oktobra 2024. pod naslovom „Izveštaj o Srbiji za 2024. godinu“ (SWD(2024)0695), koji prati komunikaciju Komisije od 30. oktobra 2024. pod naslovom „Komunikacija o politici proširenja EU za 2024.“ (COM(2024)0690),
– uzimajući u obzir prethodne izjave EU o Srbiji, posebno otvoreno pismo o Srbiji od 5. februara 2025. koje je potpisala komesarka za proširenje Marta Kos, kao i njenu kasniju posetu Srbiji u aprilu 2025,
– uzimajući u obzir privremenu meru Evropskog suda za ljudska prava od 29. aprila 2025, kojom se Srbiji nalaže da se uzdrži od korišćenja zvučnih uređaja za kontrolu mase,
– uzimajući u obzir izjavu nekoliko specijalnih izvestilaca UN od 4. avgusta 2025, u kojoj su osudili nasilno gušenje mirnih protesta od strane Vlade Srbije,
– uzimajući u obzir brojne izveštaje i saopštenja domaćih i međunarodnih organizacija za ljudska prava, nezavisnih medija i civilnih grupa koji dokumentuju sistemske zloupotrebe u Srbiji,
– uzimajući u obzir Evropsku konvenciju o ljudskim pravima,
¹ OJ C, C/2024/6339, 7.11.2024, ELI: http://data.europa.eu/eli/C/2024/6339/oj
.
² Usvojeni tekstovi, P10_TA(2025)0093.
– uzimajući u obzir Povelju o osnovnim pravima Evropske unije,
– uzimajući u obzir Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima,
– uzimajući u obzir zahtev Srbije za članstvo u EU, podnet 22. decembra 2009,
– uzimajući u obzir Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica s jedne strane, i Republike Srbije s druge strane³, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013,
– uzimajući u obzir zaključke Predsedništva Evropskog saveta iz decembra 2006, zaključke Saveta iz marta 2020. i zaključke Predsedništva Evropskog saveta u Kopenhagenu od 21–22. juna 1993, poznate kao Kriterijumi iz Kopenhagena,
– uzimajući u obzir komunikaciju Komisije od 12. oktobra 2011. o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (COM(2011)0668), odluku Evropskog saveta od 1. marta 2012. o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji i odluku Evropskog saveta od 27–28. juna 2013. o otvaranju pregovora o pristupanju Srbije EU,
– uzimajući u obzir Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC) od 31. oktobra 2003, čiji je potpisnik Srbija,
– uzimajući u obzir članove 136(2) i (4) svog Poslovnika,

A. budući da se 1. novembra 2024. na novoobnovljenoj železničkoj stanici u Novom Sadu urušio betonski nadstrešnik, usled čega je poginulo 16 ljudi, a više njih je povređeno; budući da godinu dana nakon tragedije istraga nije napredovala;

B. budući da je prisustvo i uticaj Kine u Srbiji poslednjih godina znatno porastao kroz velike infrastrukturne investicije, što izaziva zabrinutost u pogledu transparentnosti, usklađenosti sa standardima EU i poštovanja ekoloških propisa; budući da je projekat stanice bio deo brze pruge Beograd–Budimpešta i da je sproveden u okviru međuvladinog sporazuma između Srbije i Kine, van obuhvata zakonodavnog okvira EU o javnim nabavkama⁴, od strane dve kineske kompanije; budući da je izveštaj Komisije o Srbiji za 2024. već upozorio na zaobilaženje pravila o javnim nabavkama putem takvih sporazuma; budući da je u martu 2025. Evropsko javno tužilaštvo pokrenulo istragu o mogućoj zloupotrebi sredstava EU namenjenih rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu;

C. budući da je urušavanje nadstrešnice izazvalo neviđene proteste širom zemlje koje su predvodili studenti, zahtevajući pravdu, institucionalnu odgovornost, transparentnost, vanredne izbore, integritet izbornog procesa, poštovanje građanskih sloboda, podelu vlasti i slobodu medija;

³ OJ L 278, 18.10.2013, str. 16, ELI: http://data.europa.eu/eli/agree_internation/2013/490/oj

4 Direktiva 2014/24/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 26. februara 2014. o javnim nabavkama i o stavljanju van snage Direktive 2004/18/EZ (OJ L 94, 28.3.2014, str. 65, ELI: http://data.europa.eu/eli/dir/2014/24/oj ).

D. E. F. G. H. I. J. K. L. budući da su protesti, koji su u početku zahtevali okončanje sistemske korupcije i ulaganje u obrazovanje, od tada zahvatili čitavo srpsko društvo;
budući da je od februara do kraja septembra 2025. održano više od 10.700 protesta u više od 630 zajednica i 1.200 mesnih zajednica, uključujući najveći skup u istoriji Srbije 15. marta 2025. i drugi po veličini 28. juna 2025, čime je ovaj pokret postao najveći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija;
budući da su protesti koje je organizovao studentski pokret uglavnom bili mirni, iako je tokom leta 2025. zabeleženo nekoliko incidenata sa nasiljem;
budući da su postojali izolovani slučajevi prikazivanja radikalnih simbola i korišćenja ekstremno nacionalističke, proruske i šovinističke retorike tokom masovnih protesta, što je izazvalo značajne kritike i u inostranstvu i u samoj Srbiji;
budući da su prethodni izbori, praćeni pritiscima na birače, kupovinom glasova i organizovanim dovoženjem birača iz Srbije i inostranstva, održani u nefer uslovima, dok su presudno mešanje predsednika države i sistemske prednosti vladajuće stranke potkopali izborni proces u celini; budući da su nezavisni posmatrači izvestili da nedavni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću nisu bili ni slobodni ni pošteni;
budući da su srpske vlasti pribegavale nasilju nad političkim protivnicima i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje; budući da je početkom 2025. represija dodatno eskalirala;
budući da su u martu 2025, tokom najvećeg protesta u istoriji Srbije, demonstranti bili napadnuti zvučnim oružjem prema izveštajima nezavisnih izvora, što izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa proporcionalnošću i zakonitošću upotrebe sile; budući da su organizacije za ljudska prava prikupile svedočenja 3.400 učesnika pogođenih incidentom, uprkos zvaničnim negiranjima vlasti; budući da je Vlada Srbije pozvala Federalnu službu bezbednosti Rusije (FSB) da istraži incident; budući da je zvanična istraga, koja uključuje više od 170 svedočenja, i dalje u ranoj fazi i da nije podignuta nijedna optužnica;
budući da su od kraja 2024. protesti praćeni represijom, uključujući prebijanja, proizvoljna hapšenja, upotrebu suzavca, politički motivisana pritvaranja, deportacije i masovni nadzor; budući da je zabeleženo više od 1.028 hapšenja i najmanje 340 nasilnih incidenata, od kojih su neki izazvali teške povrede i uključivali srednjoškolce, dok nezavisni posmatrači naglašavaju da taj broj nije konačan;
budući da se od avgusta 2025. nasilje dodatno pojačalo, uključujući policijsku brutalnost, mučenje i seksualno nasilje nad studentima, pretnje koje upućuje služba policijskog obezbeđenja (JZO), politički motivisane optužnice Višeg javnog tužilaštva i kampanje klevetanja od strane provladinih medija;
budući da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i objavljivale privatne razgovore, od kojih su neki potom korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremu napada na ustavni poredak i bezbednost Srbije, dok je elitna vojna jedinica „Kobre“ raspoređena radi suzbijanja unutrašnjih sukoba, pri čemu je u jednom slučaju korišćena i bojeva municija;

M. N. O. P. Q. R. S. T. U. budući da su provladine grupe i ranije osuđivana lica bila zaštićena od strane policije tokom nasilnih kontrademonstracija, dok su opozicioni lideri, studenti i poslanici Skupštine Srbije bili prebijani i kidnapovani od strane policajaca u civilu;
budući da su između jula i avgusta 2025. komesarka Saveta Evrope za ljudska prava i Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvale vlasti Srbije da pokažu uzdržanost, prekinu obračun sa studentskim pokretom i poštuju ljudska prava i akademske slobode;
budući da su organizacije civilnog društva izrazile zabrinutost zbog predloga nacrta zakona o izmenama Krivičnog zakonika, Zakona o krivičnom postupku i Zakona iz 2005. o maloletnim učiniocima i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika, koji uvode nova krivična dela i strože kazne, a mogli bi nesrazmerno ograničiti slobodu izražavanja i okupljanja; budući da takve odredbe rizikuju kriminalizaciju oblika mirnog protesta ili svakodnevnog građanskog ponašanja koje ne ugrožava javnu bezbednost ili ustavni poredak;
budući da je predsednik Vučić, koji prema Ustavu Srbije nema formalna ovlašćenja nad policijom, okarakterisao proteste kao „obojene revolucije“ koje organizuju i finansiraju strane obaveštajne službe zapadnih država, i tu poruku preneo putem provladinih medija; budući da je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) podržala tu naraciju i optužila EU za „subverzivne aktivnosti“ s ciljem podsticanja protesta; budući da je više novinara bilo napadnuto ili im je uskraćena zaštita dok su izveštavali o protestima;
budući da je predsednik Vučić koristio dehumanizujući govor prema političarima iz EU, uključujući poslanike Evropskog parlamenta (MEP), koji su izrazili podršku demonstrantima;
budući da su vlada i vladajuća elita normalizovale represiju kroz pomilovanja za nasilne napade koje su počinili pristalice vlasti, obustavu javnog prevoza radi sprečavanja protesta, politički motivisano proterivanje stranih državljana i okupaciju centra Beograda od strane provladinih demonstranata;
budući da je više od 150 stranih državljana proruske orijentacije obučavano u Srbiji za rukovanje vatrenim oružjem sa ciljem izazivanja nereda uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji 2025; budući da su počinioci ovog krivičnog dela, od kojih je jedan povezan sa visokim srpskim zvaničnikom, uhapšeni tek nakon što je javnost reagovala; budući da je Vlada Srbije direktno vršila pritisak na parlamentarne izbore na Kosovu 2025;
budući da je grupa srpskih državljana, kasnije uhapšena od strane srpskih vlasti na zahtev stranih organa, počinila zločine iz mržnje nad različitim etničkim i verskim grupama u Francuskoj i Nemačkoj sa namerom izazivanja straha i nasilja;
budući da su srpske vlasti više puta izjavljivale da Srbija ostaje posvećena pridruživanju EU i sprovođenju neophodnih reformi, ali da je tempo napretka u ključnim oblastima, kao što su vladavina prava, sloboda medija, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije, u stvari nazadovao;

V. W. 1. 2. 3. budući da je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen posetila Srbiju 15. oktobra 2025;
budući da je u junu 2025. Komisija objavila uključivanje projekta rudnika litijuma i bora kompanije Rio Tinto u Jadru na listu strateških projekata u trećim zemljama, u skladu sa Uredbom (EU) 2024/12525;

Obeležava, godinu dana nakon tragedije, sećanje na 16 žrtava koje su izgubile živote usled urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i izražava solidarnost sa povređenima; ponavlja pozive za potpune i transparentne pravne postupke nakon istrage nadležnih organa kako bi odgovorni bili izvedeni pred lice pravde u skladu sa načelom vladavine prava; poziva na nezavisno tehničko ispitivanje strukturnog kvara, sveobuhvatan pregled građevinskih dozvola i procedura nadzora, kao i potpunu procenu mogućih slučajeva korupcije ili nemara; poziva vlasti Srbije da porodicama žrtava obezbede efikasan pristup pravdi i odgovarajuću nadoknadu; naglašava potrebu da se šire ispita u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela ovoj tragediji.

Podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme direktno povezane s vladavinom prava, što Evropska unija očekuje od Srbije; naglašava značaj građanske hrabrosti, posvećenosti nenasilju i angažovanja mladih za napredak Srbije na evropskom putu; beleži da su srpski studenti ušli u uži izbor za Šaharovljevu nagradu za slobodu misli za 2025. godinu; podržava iskrene pokušaje dijaloga o tome kako vlada može da ispuni zahteve studenata; izražava duboku zabrinutost što situacija u Srbiji i dalje obiluje tenzijama i polarizacijom koje lako mogu dovesti do nasilja, što je direktna posledica govora mržnje, podsticanja nasilja, kampanja blaćenja protivnika i anti-EU i proruske propagande koja je široko rasprostranjena putem medija pod kontrolom vlasti i samih državnih funkcionera, kao i grubog neuspeha vlasti da se suoči s prošlošću; poziva sve političke i društvene aktere u Srbiji da se uzdrže od takve retorike i doprinesu stvaranju klime međusobnog poštovanja, demokratskog dijaloga i deeskalacije; poziva Vladu Srbije da podstiče uključivo političko učešće i obezbedi jednak pristup medijima za sve političke stranke i kandidate; naglašava značaj depolarizacije javnog diskursa i razvoja političke kulture zasnovane na toleranciji, kompromisu i poštovanju demokratskih institucija; poziva civilno društvo, medije i obrazovne institucije da imaju aktivnu ulogu u prevazilaženju društvenih podela i jačanju demokratske otpornosti.

Izražava zabrinutost zbog produbljivanja političke polarizacije u Srbiji; poziva sve političke aktere, predstavnike civilnog društva i relevantne zainteresovane strane u Srbiji da se uključe u konstruktivan dijalog, bez spoljnog pritiska ili mešanja, s ciljem smanjenja političke i društvene polarizacije, izgradnje poverenja među institucijama i pronalaženja održivog puta za budućnost zemlje; naglašava da suverenitet i politički pravac Srbije treba da odražavaju težnje njenih građana.

Najstrože osuđuje talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i proizvoljnih hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji; osuđuje kampanje blaćenja, zastrašivanje medija i zloupotrebu ličnih podataka radi diskreditacije učesnika protesta i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija; poziva visoke državne funkcionere da prekinu zapaljivu retoriku koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje; osuđuje upotrebu nezakonitog nadzora demonstranata, uključujući korišćenje programa Pegasus, Cellebrite i NoviSpy; izražava posebnu zabrinutost zbog upotrebe akustičnih uređaja dugog dometa i prekomerne upotrebe suzavca protiv civila; poziva na usvajanje jasnih protokola o zakonitoj upotrebi sredstava za kontrolu mase i na uvođenje nezavisnih mehanizama nadzora; poziva Vladu Srbije da u potpunosti garantuje i poštuje pravo građana na okupljanje i slobodu izražavanja, u skladu sa Ustavom Srbije, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima; dodatno osuđuje sve oblike govora mržnje i podsticanja na mržnju, posebno protiv nacionalnih manjina.

Drži srpsko rukovodstvo politički odgovornim za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija; izražava žaljenje zbog činjenice da najviši državni funkcioneri aktivno šire teorije zavere o urušavanju nadstrešnice kao aktu sabotaže ili terorističkog napada; zabrinut je zbog izostanka reakcije državnih institucija, uključujući organe gonjenja i pravosuđe, da opovrgnu te neosnovane tvrdnje.

Upozorava na zloupotrebu krivičnog prava radi suzbijanja građanskog učešća; naglašava da izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona iz 2005. o maloletnim učiniocima i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika ne smeju rezultirati kriminalizacijom mirnog ponašanja ili nenasilnih oblika protesta; podseća da je proporcionalna primena krivičnih sankcija temelj vladavine prava i obaveza Srbije prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Zabrinut je zbog nezakonitih hapšenja koja su prethodila protestima 15. marta i 28. juna 2025. godine, a kojima su prethodila curenja snimaka razgovora osumnjičenih, objavljena u provladinim medijima; navodi da su nekoliko političkih aktivista i članova opozicione stranke Pokret slobodnih građana (PSG) uhapšeni na tim osnovama i da se neki i dalje nalaze u kućnom pritvoru ili u izgnanstvu; poziva na njihovo trenutno oslobađanje.

Poziva na hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, zlostavljanjima, torturi, seksualnom nasilju nad privedenima, politički motivisanim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, uključujući pljuvanje i prebijanje vezanih pritvorenika, verbalna poniženja i pretnje smrću; poziva vlasti da detaljno ispitaju navode da su ti postupci potekli od visokih zvaničnika JZO, naročito njenog komandanta Marka Kričaka; ponavlja da takve radnje mogu predstavljati nečovečno i ponižavajuće postupanje zabranjeno međunarodnim pravom i policijskim protokolima.

Beleži ostavku premijera Miloša Vučevića, koju je potvrdila Narodna skupština 19. marta 2025. godine, i naknadno imenovanje nove vlade na čelu sa Đurom Macutom 16. aprila 2025. godine.

Primećuje hapšenje u avgustu 2025. godine i kasnije puštanje bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića pod optužbom za zloupotrebu službenog položaja i sumnju da su oštetili budžet Republike Srbije za najmanje 115 miliona američkih dolara u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge Beograd–Budimpešta, uključujući urušenu nadstrešnicu na železničkoj stanici Novi Sad; duboko žali zbog opstrukcije pravde koja je sprečila da odgovorni za urušavanje nadstrešnice budu pozvani na odgovornost; osuđuje kampanje blaćenja koje se šire putem provladinih kanala protiv sudija i tužilaca koji rade na sprovođenju vladavine prava.

Oštro osuđuje odmazdu vlade prema zaposlenima u sektoru obrazovanja i kulture zbog podrške protestima, uključujući gubitak posla, smanjenje plata, prisustvo policije na univerzitetskim kampusima i povlačenje finansiranja za državne univerzitete.

Poziva srpske vlasti da odmah obnove finansiranje univerziteta; poziva nadležne institucije da obezbede nesmetano učešće akademske i istraživačke zajednice u projektima koje finansira Evropska unija.

Osuđuje postupke članova vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo kasnije širenje na trg ispred Narodne skupštine; izražava duboku zabrinutost zbog brojnih izveštaja da su osobe sa kriminalnom prošlošću mobilisane od strane vladajuće stranke za aktivnosti kontraprotivljenja, tokom kojih su napadali demonstrante pirotehnikom, dodatno povećavajući tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji; osuđuje napade na pripadnike nacionalnih manjina, uključujući Slovake u Bačkom Petrovcu, Rumune, Bugare i Hrvate, kao i upotrebu etničkih uvreda u provladinim medijima.

Osuđuje proizvoljnu upotrebu predsedničkih pomilovanja za pojedince osuđene ili procesuirane zbog nasilja nad studentima i drugim građanima koji učestvuju u mirnim protestima, smatrajući takve postupke direktnim mešanjem u pravdu i ozbiljnim podrivanjem vladavine prava.

Poziva srpske vlasti da omoguće siguran povratak svih građana koji su napustili zemlju zbog političke represije, zastrašivanja ili straha od progona, i da im garantuju potpunu zaštitu i reintegraciju u skladu sa zakonom i međunarodnim obavezama Srbije.

Oštro osuđuje nezakonito hapšenje i proterivanje građana EU koji su davali izjave u znak podrške studentima demonstrantima, kao i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca; izražava zabrinutost zbog sve većeg broja slučajeva zadržavanja građana EU na granicama Srbije.

Najstrože osuđuje verbalne napade najviših srpskih zvaničnika na poslanike Evropskog parlamenta (MEP) zbog njihovog učešća u protestima studenata ili izjava datih u tom kontekstu, a najistaknutiji primer je napad predsednika Vučića na poslanike iz grupe Zelenih/EFA 5. septembra 2025. godine.

Osuđuje otvoreno mešanje Ruske Federacije u proteste u Srbiji putem dezinformacija koje su širili njeni zvaničnici, uključujući Vladimira Putina, tvrdeći da su protesti deo „obojene revolucije“ koju podržava Zapad; odbacuje sve tvrdnje srpskih zvaničnika i provladinih medija da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizaciju studentskih protesta s ciljem izazivanja „obojene revolucije“; poziva srpske vlasti da preduzmu mere protiv takve zlonamerne propagande u domaćim medijima, umesto da učestvuju u njenom širenju; izražava trajnu zabrinutost zbog nacionalističkih narativa prisutnih u delovima protestnog pokreta; izražava žaljenje zbog nastavka korišćenja nacionalističkih ideologija poput „Velike Srbije“ i koncepta „srpskog sveta“, koje su ranije promovisali pojedini članovi Vlade Srbije; podseća da takva retorika nema mesta u odnosima EU i Srbije i da podriva regionalnu stabilnost.

Sa zabrinutošću primećuje da, paralelno sa protestima, Vlada Srbije izgleda vodi pregovore sa vlasnicima kompanije United Media radi „slabljenja“ nezavisnih medija koji posluju u njenom okviru; upozorava da bi, ukoliko se potvrdi, to predstavljalo ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji; poziva Srbiju da uskladi svoje politike sa politikama EU u borbi protiv stranog mešanja i dezinformacionih kampanja.

Poziva na hitnu i potpunu primenu svih preporuka međunarodnih posmatračkih misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, radi obezbeđenja slobodnih i fer izbora u Srbiji, posebno onih koje se odnose na nezavisnu reviziju biračkog spiska, transparentno i pluralističko imenovanje članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i obezbeđenje pravičnog i jednakog pristupa emitovanju na javnom servisu RTS za sve političke aktere.

Poziva srpske vlasti da sprovedu potpuno transparentan, sveobuhvatan tehnički bezbednosni pregled svih infrastrukturnih objekata, uključujući one na železničkoj liniji od Beograda preko Novog Sada do granice sa Mađarskom, kako bi se osigurala njihova strukturalna stabilnost, bezbednost i usklađenost sa međunarodnim standardima; poziva vlasti da ne stavljaju u upotrebu infrastrukturne objekte koji nemaju potrebne dozvole i sertifikate za bezbedno i neprekidno korišćenje, naročito one koji se nalaze na međunarodno i regionalno važnim saobraćajnim koridorima.

Podstiče Srbiju da ojača saradnju sa Grupom država protiv korupcije (GRECO) i da u potpunosti sprovede svoje obaveze iz Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC); poziva na veću transparentnost vlasništva i finansiranja u javnim nabavkama za infrastrukturne projekte; naglašava da Srbija mora da zaštiti ekološke standarde i prava lokalnih i nacionalnih manjinskih zajednica prilikom odobravanja takvih projekata.

Poziva Evropsku komisiju i države članice da pažljivo prate sprovođenje reformi kroz proces pristupanja EU i Agendu reformi usvojenu u okviru Mehanizma za reforme i rast; priznaje napredak Srbije u određenim oblastima, uključujući ekonomski rast, regionalnu infrastrukturnu povezanost i saradnju sa EU u oblasti upravljanja migracijama i energetske bezbednosti; pozdravlja učešće Srbije u projektima koje finansira EU u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan i Zelene agende; podstiče Srbiju da nastavi s reformama u skladu sa standardima EU i potvrđuje spremnost EU da podrži građane Srbije u njihovim naporima ka demokratskoj, prosperitetnoj i evropskoj budućnosti.

Naglašava svoju dugogodišnju posvećenost evropskoj perspektivi Srbije i njenom budućem članstvu u EU, uz jasno isticanje da napredak u pristupanju EU zavisi od potpunog poštovanja vrednosti EU, istinski zasnovanog na zaslugama i usklađenog sa demokratijom, vladavinom prava i temeljnim pravima, koji su među kopenhaškim kriterijumima.

Ponovo ističe da pregovori o pristupanju EU sa Srbijom mogu napredovati samo na osnovu merljivog i održivog napretka u osnovnim poglavljima, posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, reforme javne uprave, pune usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP) i uvođenja sankcija protiv Rusije; podseća da Srbija ostaje značajan izuzetak u regionu Zapadnog Balkana kada je reč o usklađivanju sa CFSP; naglašava da je postepeno usklađivanje sa CFSP ključni zahtev za sve zemlje kandidate za članstvo u EU; poziva srpske vlasti da podstaknu otvorenu i na činjenicama zasnovanu raspravu o pristupanju EU.

Ponovo izražava snažnu podršku organizacijama civilnog društva u Srbiji, borcima za ljudska prava i nezavisnim aktivistima koji rade na jačanju demokratije, vladavine prava i osnovnih prava; poziva Komisiju da obezbedi adekvatno i dostupno finansiranje i efikasne mehanizme zaštite za aktere civilnog društva; osuđuje bilo kakav oblik zastrašivanja, uznemiravanja ili administrativnog pritiska na nevladine organizacije i aktiviste; naglašava vitalnu ulogu civilnog društva u promovisanju transparentnosti, praćenju demokratskih standarda i pozivanju javnih vlasti na odgovornost.

Podržava hitno upućivanje ad hoc misije EU za utvrđivanje činjenica u Srbiju, uz učešće Evropskog parlamenta, kako bi se na terenu procenilo stanje demokratije, tekući protesti, napadi na demonstrante i represija usmerena protiv studenata, akademika, nastavnika i zaposlenih u javnom sektoru.

Poziva najviše zvaničnike EU da se uzdrže od davanja neosnovanih izjava kojima se hvali reformski proces u Srbiji; pozdravlja promenu tona predsednice Evropske komisije tokom njene nedavne posete Srbiji, koja odražava realniju procenu osnovnih problema Srbije i njenog negativnog učinka u sprovođenju ključnih reformi; beleži najavljeni dogovor o nezavisnoj verifikaciji biračkog spiska i Saveta REM-a, uz napomenu da se napredak meri na osnovu sprovedenih reformi.

Poziva Komisiju da pokrene inicijativu za uvođenje ciljnih individualnih sankcija protiv onih koji su odgovorni za ozbiljna kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji, u skladu sa globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava.

Poziva države članice EU da pojačaju mere zaštite za ugrožene osobe, uključujući hitne vize i programe relokacije; poziva diplomatske misije EU i država članica da pažljivo prate sve tekuće sudske postupke povezane sa protestima; poziva države članice EU da usvoje jedinstven odgovor na nazadovanje demokratije u Srbiji, uključujući razmatranje uvođenja ciljnih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za ozbiljna kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji.

Poziva sve države koje učestvuju na predstojećoj Expo 2027 u Srbiji da uzmu u obzir ozbiljne zabrinutosti i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vladajućim strukturama, kao i prijavljeno nepoštovanje osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva u organizaciji i izgradnji izložbe.

Nalaže svom predsedniku da ovu rezoluciju prosledi predsedniku Evropskog saveta, Evropskoj komisiji, potpredsedniku Komisije / Visokom predstavniku Unije za spoljnu politiku i bezbednost, vladama i parlamentima država članica, kao i predsedniku, vladi i Narodnoj skupštini Srbije, Kancelariji OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, Parlamentarnoj skupštini OEBS-a i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.