Dr Stojšić: Prazne priče i lažna obećanja vlasti kojoj zdravlje ljudi nije prioritet

Prošao je novembar, mesec posvećen borbi protiv karcinoma pluća, u svetu i u Srbiji, na čijoj teritoriji godišnje prosečno oboli oko 7000, a umre oko 5200 pacijenata uz trend porasta i novoobolelih i preminulih. Dok su medicinski radnici u svetu usresređeni na ispitivanja kako da otkriju karcinom pluća u ranoj fazi kada je moguće izlečenje, u Srbiji ne postoji jasan plan kako da smanjimo broj obolelih.
Tri glavna faktora rizika za karcinom pluća su zagađen vazduh, pušenje i loše životne navike. Jasno je da su sva tri prisutna u našim životima, jer vlast odbija da se bavi problemom zagađenja, zakonska regulativa vezana za zabranu pušenja je loša, a životne navike su sve problematičnije zbog skoka cena i porasta troškova života.
Nabavka skenera sa niskom dozom zračenja kojim se otkriva karcinom pluća u ranoj fazi i znatno produženje životnog veka pacijenata, nije ni na vidiku. Na stručnim sastancima u Srbiji se o ovoj temi ne govori, mada broj obolelih od karcinoma pluća raste. Kod oko 80% obolelih rak pluća se otkrije kada je uznapredovao i metastazirao i kada samo manje od 10% mogu biti kandidati za primenu skupe, moderne biološke i imunoterapije, i to sa neizvesnim ishodom. Oboleli su, takođe, primorani da sami kupuju pojedine skupe lekove.
U toku lečenja oboleli prolaze kroz pakao, jer se, na primer, kontrolno snimanje skenerom, u cilju evidentiranja efekta terapije, u državnoj zdravstvenoj ustanovi može obaviti tek za 6 meseci - trenutno se zakazuje za kraj aprila sledeće godine, dok u zatvorenoj bolnici u Batajnici dva savremena skener aparata stoje neiskorišćena. Jedino u Srbiji ne postoje hospisi gde bi pacijenti u završnoj fazi bolesti bili negovani.
Ovo je stvarnost u kojoj živimo, nju nećete čuti u govorima onih koji se hvale stanjem u zdravstvu, ali možete je naći u svedočenjima pacijenata i njihovih porodica. Umesto praznih priča i lažnih obećanja potreban nam je jasan plan borbe protiv karcinoma pluća koji ćemo napraviti u skladu sa iskustvima razvijenih zemalja. Ova vlast odbija da se bavi ovim problemom sistemski. Da bi počeli da se bavimo zdravljem ljudi, a ne kvadratima bolnica u kojima nema lekara, potrebno je da 17. decembra smenimo vlast kojoj zdravlje ljudi nije prioritet.

Dr med. Jelena Stojšić, viši naučni saradnik
Resorni Odbor za zdravlje Stranke Slobode i Pravde