Intervju Borko Stefanović: SNS i SPS da budu na belegu sopstvene politike ili da se – sklone

Moramo jasno da se opredelimo za klub u koji želimo da uđemo nominalno već 22 godine, kaže narodni poslanik SSP i predsednik Odbora za spoljne poslove za Novi magazin, mi prenosimo intervju u celosti.

Potpredsednik Stranke slobode i pravde, narodni poslanik i predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Borko Stefanović jedan je od najaktivnijih poslanika. On je među onima koji su posle skupštinske rasprave o budžetu podneli interpelaciju za ministra Sinišu Malog, nakon što je teško uvredio poslanike opozicije tvrdnjom da su izdajnici koje neko plaća da blate svoju zemlju.

Interpelacija je novina u našem parlamentarnom životu, čini mi se da je prva. Šta sledi?

To je procedura u kojoj je opozicija skupila više od 50 potpisa i postavila pitanje Vladi, koja je obavezna da odgovori da li je stav ministra i stav Vlade ili njegov lični stav i tražimo njegovu smenu ili ostavku. Najveći problem je što je to rekao svima, verovatno iznerviran izlaganjem jednog poslanika opozicije, da podrivamo državu i da nas neko verovatno za to plaća, a nisu građani Srbije iz budžeta.

Hoću da kažem da to nije najgora stvar koju je Siniša Mali rekao, nije ni najgora stvar koju je Siniša Mali uradio, ali ovo je rekao u najvišem zakonodavnom telu Srbije i mi tražimo da se Vlada izjasni, što mora biti na dnevnom redu parlamenta. Tražimo to s punom svešću da je spisak nepočinstava, loših stvari koje je uradio Siniša Mali u koloni ove vlasti veliki i da neće biti ništa, ali je dobra prilika da građani Srbije čuju i da on pred Skupštinom Srbije odgovara i malo preciznije objasni stvari iz svoje impozantne političke karijere. Od plagiranog doktorata do 24 stana i, mnogo važnije za građane Srbije, način na koji godinama upravlja novcem građana i gde su građani sve siromašniji, ljudi na vlasti sve bogatiji, a država sve zaduženija.

 

Da sumirano, Vlada i Skupština to moraju da protokolišu i biće to zapravo javno saslušanje ministra Malog?

Biće rasprava o Siniši Malom, treba da pokažemo građanima ko je i šta je Siniša Mali. Tom izjavom nije uvredio samo poslanike već i polovinu ili više od polovine građana koji nisu glasali za njega i one koji ne glasaju uopšte.

 

To je jedan nivo rasprave tokom sednice o budžetu. Jeste li vi primetili raspravu o budžetu, ja nisam.

Bilo je vrlo kvalitetnih nastupa predstavnika opozicije vezanih za tačku dnevnog reda, ali u šumi raznih incidenata i zbog povišenih strasti i svega ostalog, na moju veliku žalost, građani to nisu registrovali. Mislim na one koji se blisko bave temom, a takvih je malo. Mi iz Stranke slobode i pravde, poslaničke grupe Ujedinjeni, dali smo prvo jedan kritički osvrt na budžet, rekli smo šta sve ne valja, a ne valja mnogo toga, ne samo enormno zaduživanje koje će sada doći na osam milijardi, uništen energetski sektor, i to pre napada Rusije na Ukrajinu... Došli smo do toga da će inflacija za prehrambene proizvode preći 24 odsto, a ukupna će biti minimalno 13 procenata... Dakle, građani samo treba da odu u prodavnicu i vide šta su prošle godine mogli da kupe za jednu crvenu. Sada im za to treba dve, i to je sve što treba reći na koji način je ova nesposobna vlast projektovala budžet. 

Poštovani građani, biće nekog povećanja plata, i biće nekih povećanja penzija, i biće pomoći za mlade, ali sve to neće moći da pokrije troškove koje izazivaju inflacija i rast cena koje je u najvećoj meri prouzrokovala ova vlast.

 

Govorite samo o javnom sektoru?

Da, o privatnom sada ne.

Moram nešto da vas pitam, vi ste pravnik i političar, bili ste i u vlasti na značajnim funkcijama i nisu vam baš previše verovali. Kako tumačite činjenicu da uprkos svemu i uprkos svim mahinacijama vlast na izborima ipak dobija većinu?

Ima tu čitav spisak opravdanja i objašnjenja koja sada neću nabrajati, samo ću reći da je lep taj koktel pritisaka i ucena na radnim mestima, na ulicama gradova, sela i opština i kad se taj koktel smeša s propagandom s nacionalnih frekvencija u zemlji koja je rekorder po broju ljudi koji se informišu s televizije, dobijete takav rezultat. Ne znam šta ljudi mogu da očekuju. Da su ovakvi izborni uslovi u Nemačkoj, Srpska napredna stranka, a ne CDU, imala bi 98 odsto glasova, tako da mi je negde drago što imamo takav narod da i pored tolikih laži, toliko propagande, jednostrano predstavljene realnosti koja nema veze sa stvarnom, samo u nekom procentu, hajde da kažem 25 odsto, glasa za vlast.

 

Očigledno ne veruju?

Ne veruju, ali to nam je u tradiciji, u jednom značajnom procentu naši građani tradicionalno ne veruju vlasti. Na nama u opoziciji je da pokušamo da pričamo sa što više ljudi, da predstavimo naše programe i predloge, da ljudi čuju da mi nismo političari koji su napravljeni isključivo na anti-Vučić pozicijama; kritikujemo ovu vlast, ali i dajemo predloge. To radimo u skupštini svakog dana, radimo po celoj Srbiji, ali građani to nemaju gde da vide.

Ne kažem to kao opravdanje, jer su građani u velikoj meri uplašeni, ali mnogo više su demotivisani i obeshrabreni, ljudi ne vide vezu između svog glasa i toga kako žive.

 

Predložili ste parlamentu rezoluciju kojom bi se uskladila spoljna politika Srbije sa EU i uvele neke sankcije Rusiji. Trebalo je krajem novembra da bude na dnevnom redu parlamenta. Šta se dešava?

Odlučili smo da ispunimo i dodatni uslov da se Ministarstvo spoljnih poslova na određen način izjasni o predlogu rezolucije, ali mnogo više da se izjasni o usklađenosti naše spoljne politike sa Evropskom unijom, pri čemu to izjašnjavanje ne znači da MPS kaže da li su za ili protiv. Ne, nego da nam kroz analizu stanja daju stručni prikaz. Mislim da je to potpuno legitimno i da zbog toga sednica još nije održana, ali svakako će biti u najkraćem mogućem roku.

Očekujem da imamo jednu kvalitetnu demokratsku debatu, u kojoj će ljudi koji su za ili protiv u Odboru, a i oni koji nisu u odboru, a žele da prisustvuju, moći da kažu svoj stav.

 

A plenum?

Biće pred Odborom, poslali smo predlog i za raspravu u plenumu, ali to zavisi od volje predsednika skupštine, kao i desetine drugih predloga, ali znate da gospodin Vladimir Orlić iz Srpske napredne stranke, iz meni potpuno nerazumljivih razloga, uporno izbegava da omogući predloge opozicije za proširenje dnevnog reda, zakona, rezolucija... I to nekakvim proceduralnim smicalicama koje ne dolikuju nekome ko pledira da je lider Srbije, moćna politička mašinerija koja gazi sve političke protivnike. Ne dolikuje da se jurimo po pisarnicama ko će pre predati predlog i zakazati sednicu. Pri čemu građani to ne razumeju, ali na žalost to što oni rade kroz izvršnu, pa i zakonodavnu vlast itekako utiče na život naših građana i to, moram da kažem, na veoma loš način.

Moja inicijativa koju sam predao nije deo nekog smišljenog plana, već isključivo deo našeg programa....

 

Stranke?

Mislim na Stranku slobode i pravde, ali i druge opozicione stranke s kojima sam se konsultovao.

 

To je i pitanje evropskog puta Srbije?

To je interesantno. Država Srbija i sve vlasti u njoj od 2000. imaju vrlo snažnu proevropsku politiku nominalno, uključujući SNS i SPS, tako da ja stvarno ne vidim u čemu je problem da budu na belegu sopstvene politike ili da se pomere sa njega. Građani zaslužuju da čuju da li ste dalje za to da Srbija bude u Evropi ili više niste za to.

Važno je reći da to nije samo proizvod naše politike i programa, to je i proizvod naših interesa, a tu mislim na građane Srbije i državu Srbiju i drago mi je da  sve više građana to uviđa. Nije dovoljno to što smo podržali teritorijalni integritet Ukrajine i osudili agresiju Rusije, to je dobro ali nije dovoljno. Mi moramo da se opredelimo za klub u kom želimo da budemo članovi već 22 godine zvanično, kroz zakone, pregovaračka poglavlja, ustav i uostalom rezultate svih izbora. To je odraz našeg snažnog ekonomskog i privrednog interesa da bismo omogućili razvoj, očuvanje radnih mesta i, ako hoćete, sprečili presek evropskih fondova, a vidite da su sve snažniji zahtevi za vraćanje viznog režima Srbiji.

 

I prekid pregovora.

I prekid pregovora.

Ima tu još jedan argument; i dalje ne vidim kako ćemo kao zemlja koja se odlučila ponovo na izolaciju, za odlazak u rupu, ne vidim kako ćemo iz te rupe braniti naše interese po pitanju Kosova i Metohije? A naš interes po pitanju Kosova i Metohije je jasan, pre svega da ne priznamo nezavisnost, ali da pregovaramo o svim otvorenim pitanjima. O statusu ne možemo pregovarati, Kosovo i Metohija su za nas deo Srbije i biće i dalje tako, ali treba da pregovaramo, postignemo taj sporazum sa Prištinom, onemogućimo Prištini da bude članica Ujedinjenih nacija. Ne vidim šta je tu problem, jer je cilj svega što radimo sa Kosovom i Metohijom da građani ostanu da žive tamo, jer je najveća tragedija za nas kada ih neko napadne, fizičko ugrožavanje, ali i da ih neko otera sa mesta na kojem žive decenijama, da ne kažem vekovima.

 

Htela sam da vas pitam u čemu je razlika između barikada 2011. i danas, ali ostavićemo to za drugu priliku. Za kraj Imam još jedno pitanje; vi ste roker, jeste li u rok pesmama čuli rečnik koji danas čujete u Skupštini?

Mnoge od tih uvreda i kvalifikacija ja nisam čuo ni od jednog benda. U vreme kad smo bili mladi svirali smo misleći da time menjamo svet, a istovremeno ne shvatajući da smo jedan promil stanovništva – što je jedna od iluzija kad čovek živi u nekom balonu. Trudim se snažno, a i stranka kojoj pripadam, da ne budemo u balonu i zato su naši predlozi i roditelj-staratelj i alimentacioni fond i porez na ekstrazaradu određenim kompanijama, pre svega NIS-u i Ziđinu zato što su zaradili preko milijardu evra na muci građana i stavili sebi direktno u džep. Sve zemlje sveta su to uradile, uključujući Rusiju, a i sve zemlje Evrope, jer se pokazalo da time vraćaju novac građanima. Mi smo predložili da se taj novac usmeri na plate zdravstvenih radnika, vaspitača, nastavnika, profesora. I oni su to odbili. 

E, vidite, to je ozbiljna tema; kad vi kažete „ljudi nemojte za stadion!“, uvedimo ekstraprofit i oni to odbiju. I to niko ne primeti, a svi primete šta je ko kome rekao i viknuo.

Ako hoćete i u rokenrolu je slična stvar. Dugo godina niko nije čuo poruke i tekstove sjajnih bendova kao što su Buldožer, Šarla Akrobata ili EKV, čuli su neke prijemčivije uhu na prvu loptu, bez metafora, ali danas o tim drugima retko kad pričamo, a ovim prvima itekako.

 

Zato što živimo njihove tekstove.

Tako je, nažalost.

Izvor: Novi magazin