(INTERVJU) Dragan Đilas: Građani izlaze na ulicu ne da traže nečiju glavu, već da sačuvaju svoju

*Koalicija oko SSP predstavlja četiri (SSP, PSG, PzP, Sloga) od devet organizacija (plus NS, DS, NDB, Zajedno, Ekološki ustanak) koje neposredno učestvuju u organizaciji protesta „Srbija protiv nasilja“. Kako komentarišete ogromnu masovnost protesta i da li Vas je i lično i kao stranku ta brojnost iznenadila i donekle zatekla, kao što tvrde pojedini analitičari?

– Nasilje je eksplodiralo. Sve što režim sprovodeći i fizičko i verbalno nasilje radi deset godina sada je dovelo do katastrofalnih posledica. Da je tako ne govore samo ova dva masakra već i broj ubijenih žena, duplo veći broj silovanja u odnosu na isti period prošle godine, brutalno ubistvo u Priboju, pucanje na Vračaru, povećanje vršnjačkog nasilja… To je Srbija danas. Nisu ljudi izašli na ulicu jer ih je neko zvao, oni su sami sebe pozvali i odlučili da na taj kažu da nasilje mora da stane. Vlast nije pokazala nikakvo empatiju niti saosećanje sa žrtvama, kao ni spremnost da prihvati odgovornost za stanje u društvu. Takvim svojim reakcijama samo su dodatno motivisali građane da izađu ne da bi tražili bilo čiju glavu, već da bi sačuvali svoju i glavu svoje dece. Tako smo došli do najmasovnijih dobrovoljnih protesta u našoj istoriji. Kažem doborovoljnih jer ono što će organizovati Aleksandar Vučić i SNS, koji će pod prinudom dovesti desetine hiljada ljudi u glavni grad, se ni na koji način sa Protestom protiv nasilja ne može porediti. Verujem da će odgovor Beograđana biti u još masovnijem izlasku na ulicu u subotu.

*Šta bi po Vama, trebalo da budu dalji koraci i plan protesta?

– U demokratskim društvima na ovako masovan mirni protest vlast reaguje tako što preispita ono što radi i suoči se sa odgovornošću. U autokratskim režimima, kakav je u Srbiji, vlast pokušava da se ponaša kao da se ništa ne dešava, minimizira veličinu i značaj protesta, vrlo često i povećava represiju ili čeka da ljudi odustanu. Oni koji vladaju silom se plaše samo sile, ne shvatajući da nema veće sile od masovnog mirnog izlaska ljudi na ulicu. Pod pritiskom te sile oni dodatno greše i „otvaraju oči“ i onim građanima koji su do juče imali drugačije mišljenje o njima. Sve to neumitno vodi u promene do kojih naravno ne dolazi na ulici već na izborima. Taj proces je počeo i ništa ga ne može zaustaviti. Jednostavno rečeno – ovo je početak kraja vlasti Srpske napredne stranke.

*Šta očekujete u narednim danima budući da se sprema i miting vlasti i izborna skupštine Vučićeve stranke?

– Nikad nisam bio zabrinutiji nego što sam danas. Ne zbog kontramitinga, nego zbog dubine krize u kojoj se nalazimo i reakcija vlasti koja to neće da prihvati. Snimak na kome se vidi kako generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić predvodi stotinjak batinaša u Pančevu je dokaz kako ova vlast razmišlja i na šta su sve spremni. Prihvatanje zahteva protesta bi omogućilo da krenemo sa neophodnim promenama, da se prestane sa nasiljem i promocijom nasilja u medijima, da krenemo u izgradnju deomokratske države u kojoj će se ljudi osećati sigurno. Posledice onoga što živimo jedanaest godina se najbolje vidi u činjenici da je broj dece upisane u prvi razred srednje škole 20 odsto manji nego pre deset godina. Srbija nestaje pred našim očima. U takvoj situaciji zaista nije bitno da li će Vučić formalno prepustiti čelno mesto stranke nekom drugom jer se suštinski ništa neće promeniti.

*Da li biste prihvatili da vlast oroči skoro raspisivanje izbora kao rešenje društvene krize koja je silovito obuzela Srbiju nakon dva masovna ubistva 3. i 4. maja?

– Već mesecima govorim da ćemo imati vanredne parlamentarne izbore. Kada su me Vaše kolege pitale zašto bi to Vučić uradio odgovarao sam da ovako duboka kriza uvek dovede do izbora. Sada se pokazuje da je procena bila tačna. Pre novih izbora je neophodno izabrati novi profesionalni REM, ali i otkloniti mnoge nepravilnosti i zloupotrebe izbornog procesa koje je u svom izveštaju navela misija OEBS-a. Moja koleginica Marinika Tepić je na RTS-u rekla Vladimiru Orliću da kada bi imali samo šest meseci profesionalne medije oni više ne bi bili vlast. Svesni te činjenice boriće se svim snagama da se to ne desi. Ali desiće se. Jednostavno, takva je atmosfera u društvu da mora da se desi. Nasilje iz Zadruge kao model ponašanja, kao promocija svega najgoreg, duboko je ušlo u živote ljudi. Ima ljudi koji gledaju Zadrugu, ali ogromna većina u Zadruzi ne želi da živi.