INTERVJU – Dragan Đilas: Zašto zapad podržava Vučića...

“Deset godina režim radi na slabljenju opozicije, ali ne možemo reći da je samo on kriv za naše podele. Krivica je i kod ljudi iz opozicije, a mi iz SSP-a smo sve uradili da do ujedinjenja dođe. Nismo odgovarali na napade, a šta bi u Srbiji bilo bolje da smo to radili. Ko bi se tome obradovao – opozicioni birači ili tabloidi i predstavnici režima?”, istakao je predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas u intervjuu za Direktno.rs.

Da pođemo od onoga što građane najviše interesuje. Kako će Srbija proći ove zime, da li će biti grejanja, hrane, kolika će biti inflacija?

– Inflacije će biti više nego što je neophodno. Grejanja i struje će biti manje nego što je neophodno. 

Hrane će biti koliko je neophodno, ali zbog cena novca za njenu kupovinu će biti manje nego što će biti neophodno. Štampanje dinara, zaduživanje, preskupo plaćeni infrastruktrni projekti gurnuli su nas u inflaciju. Ona je domaća, a ne uvezena kako govori vlast.

Katastrofalna kadrovska politika oličena na republičkom nivou u Grčiću, Lučiću, Mihajlovićki, Stefanoviću, Vulinu, a na lokalnom u likovima poput direktora Gradske čistoće koji kupuje laptopove za 30.000 evra, dovela nas je do toga da se veliki sistemi raspadaju. Danas kada su ugalj i struja najskuplji u nekoliko poslednjih decenija mi umesto da izvozimo, uvozimo i jedno i drugo jer je EPS kao sistem uništen – rekao je Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, u intervjuu za Direktno.rs.

Šta bi bile vaše odluke da ste u situaciji da ih donosite?

– Prestanak štampanja novca i novih zaduživanja, odustajanje od nekih skupih, a realno ne neophodnih projekata, ulaganje u mala i srednja preduzeća skidanjem nameta sa domaćih privrednika, povećanje plata prebacivanjem doprinosa sa zdravstvo u iznos koji se isplaćuje zaposlenima, ograničenje trgovačkih marži na prehrambene proizvode, naplata poreza na ekstra profit za NIS, Ziđin i sve ostale kompanije kojima je zbog situacije drastično porastao profit, zabrana izvoza ruda i drveta, odnosno ukidanje kolonijalnog statusa Srbije…

Ali Vi niste vlast, opozicija ste. Zbog odluke da budete na listi na 62. mestu niste ni poslanik. Da li danas žalite što ne sedite u skupštinskoj klupi i što građani neće biti u prilici da vas češće čuju i vide?

– Svojom pozicijom na listi sam pokazao da verujem da ćemo osvojiti preko 25 odsto glasova. Tako razmišljajući prihvatio sam i nerealnu raspodelu mandata među članicama koalicije, što je neke kvalitetne ljude iz SSP-a ostavilo van skupštine. 

Mnogo faktora je uticalo na rezultat. Od rata u Ukrajini koji je pomerio fokus sa tema kojima smo se bavili, preko ogromne kupovine glasova glasača naše opcije, pa sve do činjenice da smo ostali bez polovine kontrolora koji su se povukli pod pritiskom u poslednjih nekoliko dana. Ali i mi sami snosimo deo krivice, jer smo predugim dogovaranjem oko toga ko će činiti koaliciju i ko će biti predsednički kandidat, razočarali deo birača.

Svi ostali lideri stranaka osim Jeremića i Vas su u Parlamentu. On je tvrdio da neće da se gura, da će dati drugima šansu, iako se na mrežama vodila polemika da u stvari ne želi da prijavljuje imovinu i prihode, što bi morao kad postane javni funkcioner. Za Vas se to nije pisalo, jer su Vam imovinu sve službe istraživale godinama, ali jeste ostala dilema da li ste iskreno uopšte želeli da provodite vreme u Parlamentu?

– U celom svetu su predsednici opozicionih stranaka u parlamentu, a onih koji imaju većinu u Vladi.

Podsetiću Vas da sam još u oktobru odbio zahtev pojedinaca iz Skupštine slobodne Srbije da lideri stranaka ne budu na listi. Iskreno žalim što nisam poslanik, ali verujem da će ljudi koji čine našu poslaničku grupu moći građanima da pokažu ko smo i za šta se zalažemo.

Već u danu konstituisanja parlamenta vodila se velika verbalna polemika između vlasti i opozicije. Šta očekujete da može biti glavni doprinos ovako raznolikog sastava Parlamenta? Da li će građani biti više informisani o tome šta se događa u zemlji ako opozicija pametno iskoristi svoje vreme? Može li to imati neki veći efekat na birače?

– Srbija je zemlja medijskog fotošopa, gde se narodu servira prerađena slika koja skoro da nema nikakve sličnosti sa realnim stanjem. Parlament daje mogućnost da pokažemo da smo drugačiji, da nam nije ideja svađa i vređanje, već davanje predloga kako da se u Srbiji zaista živi bolje. Naravno, i mogućnost da jedan deo ljudi čuje informacije koje nikada nije čuo. Ali ukoliko ne dođe do promene u medijima, ako RTS ne postane bar delimično javni servis, ako nijedna profesionalna televizija ne dobije nacionalnu frekvenciju, veliki deo Srbije će nastaviti da živi u lažnoj realnosti. To nije dobro za opoziciju, ali je mnogo važnije što je to jako loše za Srbiju.

Nije se, međutim, vodila samo polemika između opozicije i vlasti, već se ispostavilo da su nesuglasice u opoziciji i dalje aktuelne. Zašto sada imamo sedam potpredsednika? Kako je, po Vašem mišljenju, došlo do spinovanja u opoziciji da se prebrojavaju opoziciona krvna zrnca i proverava ko je vera a ko nevera i za koga će glasati SNS?

– Žao mi je što profesionalni novinari nisu pogledali ko se i na osnovu čega birao na tu formalnu funkciju u poslednjih 20 godina i to saopštili građanima. Situacija bi bilo mnogo jasnija. Mada su verovatno i oni zaključili da to u zemlji evropskom rekorderu u korupciji, zemlji uništenog pravosuđa, zemlji u kojoj cene divljaju iz dana u dan, zemlji u kojoj zbog pogrešnih ljudi koje je SNS stavio na važna mesta, poput direkora EPS-a sad imamo probleme sa strujom, ta tema zaista nikoga ne interesuje. Poštujući to samo ću reći da smo mi predložili povećanje broja potpredsednika i da je Zoran Lutovac, baš kao i svi ostali, izabran glasovima vlasti i opozicije, kao što je to bilo poslednjih dvadeset godina.

Da li su na delu pokušaji dela opozicije, posebno Narodne stranke zbog njihove retorike, da se SSP izgura iz opozicije, da se Borko Stefanović predstavi kao kandidat za koga je trebalo da glasa SNS? Da li su odnosi između Vaše i Narodne stranke prešli crvenu liniju posle koje nema povratka u neku saradnju?

– Ne postoje nikakvi odnosi, ni saradnja između Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Posle svih reči koje su o nama izgovorene, a na koje nismo odgovarali, jasno je da više nije moguć zajednički izlazak na izbore ni sa Narodnom ni sa nekim drugim strankama. Na beogradske izbore ćemo izaći samostalno, odnosno sa onim političkim organizacijama sa kojima imamo slične programske stavove.

Primetno je da niko iz SSP-a nije odgovarao na napade iz opozicije kojih nije bilo malo. Do kada ste spremni da budete “džak za udaranje”?

– A šta bi to u Srbiji bilo bolje da smo odgovarali? Ko bi se tome obradovao – opozicioni birači ili tabloidi i predstavnici režima? Odgovor je jasan. Zato smo ćutali i ćutaćemo. Izgubićemo možda zbog svih tih napada i neodgovaranja procenat ili dva, ali nama nikada nije bila ideja da imamo procenat više koji ćemo uzeti od neke druge opozicione stranke, već kako da u zbiru imamo dovoljno za pobedu. Verujte mi, ja kao čovek koji je “izložen radijaciji” deset godina ništa ne bih izgubio kada bih počeo da na laži o sebi i SSP-u odgovaram istinom o onima koji laži iznose. To neću raditi, ali neću ni kao prethodne četiri godine ćutati na loše predloge i poruke jer dolaze iz opozicionih redova.

U skupštinskim kuloarima se prepričava da je taj sukob do te mere eskalirao, da su, kao u dečijoj igri muzičke stolice, neke opozicione stranke otrčale da sednu na mesta koja su namenjena najvećem poslaničkom opozicionom klubu. Razlog je to što su ta mesta stalno u kadru RTS-a. I da li je istina da kada je Marinika Tepić pitala kolege zašto su seli na mesta namenjena Ujedinjenima, da je predsednik jedne poslaničke grupe opsovao?

– Da li zaista mislite da je bilo kome u Srbiji bitno gde ko sedi u parlamentu? Nama iz SSP-a nije. Zato smo i seli tamo gde je bilo mesta. A što se tiče rečnika koji je koristio g. Aleksić, on nije bio primeren, posebno ne prema jednoj dami.

Da li srpska opozicija danas talac nerešenih odnosa između vas lično i Jeremića, jer taj sukob datira iz davnina? Ko je tu kome šta zapamtio, od izbacivanja iz stranke, do toga da ste mu nametali Ponoša, ili onog što stiže sa druge strane da ste otišli kod Vučića i da osporavaju vas opozicioni legitimitet? Ako kažete da nećete da komentarišete druge stranke, moram da Vam kažem da građane zanima ima li zdravih odnosa u opoziciji?

– Za zdrave odnose u našem društvu, ne samo u opoziciji, bilo bi jako korisno da svi mi iz opozicije pokažemo da smo drugačiji od ljudi koji su deo režima. Svojim ponašanjem, idejama, rečima koje koristimo, tolerancijom, spremnošću da priznamo greške. Recimo, ako kritikujemo većinu predstavnika režima za manjak znanja i obrazovanja, onda svako od nas treba da kaže šta je u životu radio. Oni mlađi od 30 godina šta su od škole završili, oni stariji šta su u životu napravili. Da svako kaže gde radi i od čega živi, kratko govoreći da pokaže radnu knjižicu. Jer time šta smo u životu uradili garantujemo ljudima da ćemo ispuniti ono što tvrdimo da ćemo da uradimo kad postanemo vlast.

Kakva je zaista snaga opozicije danas koja deluje više podeljeno nego pre izbora? Da li se može odati priznanje Vučiću što je uspeo da podeli opoziciju prihvatajući sastanak sa Vama?

– Deset godina režim radi na slabljenju opozicije, ali ne možemo reći da je samo Aleksandar Vučić kriv za naše podele. Krivica je i kod ljudi iz opozicije, ali ne želim više da govorim o tome u prvom licu množine, jer smo SSP i ja uradili sve što smo mogli, često i na našu štetu, da bi do ujedinjenja došlo. Pozivam vas da kao novinar pogledate ko je hteo, a ko ne jedinstvo opozicije u poslednje četiri godine, ko nije hteo jednu listu za beogradske izbore 2018, ko nije hteo u Savez, ko nije potpisao Sporazum sa narodom, ko je maštao da bude kandidat za predsednika i bez ispunjenja tih želja nije hteo da se udružuje, itd.

Činjenica je da ste bili najomraženija osoba, progonjeni od SNS i njihovih medija do mere da je to za sociološka istraživanja. Da li posle tog višegodišnjeg progona koji niko normalan verujem ne može da negira, očekujte da se nešto na medijskoj sceni kada ste Vi u pitanju promeni?

– I danas imam u tabloidima i polutabloidima sedam puta više naslovnih strana od prvog sledećeg opozicionog političara. I danas smo mi iz SSP-a zabranjeni za intervjue u Politici, Blicu, gde ostali iz opozicije imaju mogućnost da govore. Za dve i po godine u Blicu su Tadić i Samofalov (SDS) intervjuisani 14 puta, Miloš Jovanović 12, funkcioneri Narodne stranke 11… Marinika i ja NULA puta. U ovih 120 dana bio sam po pola sata na Prvoj i B92. I to je sve. Na takozvanim profesionalnim medijima, kao što je N1, bio sam gost u istom periodu dva puta. Mnogo manje od nekih opozicionih kolega. U isto vreme broj onih koji gostuje na tim medijima i iznose kritike, ali i gomilu neistina o meni i SSP-u je ogroman.

Kakvu političku situaciju predviđate?

– Svet se posle napada Rusije na Ukrajinu promenio, podelio se na crno-beli. Imamo novu realnost. Ljudi koji su vodili Srbiju pre 30 godina to nisu razumeli. Posledice znamo. Odluke koje budemo sada doneli pokazaće da li smo nešto naučili iz vremena koje je iza nas.

Zašto su iste televizije dobile frekvencije? Da li su to političke ili biznis odluke onih koji su u njih ulagali?

– Naravno da je reč o političkoj odluci. Ima puno svedoka koji će Vam potvrditi da sam upravo ovakvu odluku REM-a prognozirao pre nekoliko meseci. Mislim da sada počinje prava borba da peta frekvencija bude dodeljena onim televizijama kojima narod u Srbiji, posle RTS-a, najviše veruje i bez kojih bi mrak u kome smo bio još veći.

Očekujete li uskoro da Vas pozove RTS ili je to i dalje zabranjena zona za opoziciju, odnosno udeljuje se minut, dva na kašičicu?

– Iskreno ne znam odgovor na Vaše pitanje. Očekujem da bude bar malo promena u uređivačkoj politici RTS-a. Ali možda je to više moja nada nego verovanje da će se to desiti.

Zašto RTS vode dva penzionera Bujošević i Stefanović, da li mislite da vlast lakše upravlja sa ljudima kojima produžava mandate dobrom voljom?

– Svako koga ova vlast postavi će se tako ponašati. Za Bujoševića bar znamo da je živ, pošto se tu i tamo negde pojavi. Za Stefanovića tih dokaza nemamo.

Čime ste se zamerili Ringieru i Jeleni Drakulic da Vas i Marinike nema godinama u Blicu?

– Portal Blic je najčitaniji u Srbiji i prate ga najviše ljudi koji ne glasaju za ovaj režim. To što smo mi kao najveća opoziciona stranka zabranjeni nije slučajno, niti je to samostalna odluka gospođe Drakulić i glavnog urednika novina kome ni ime ne znam, što je veća sramota za Blic nego za mene.

Nekada ste radili sa Veranom Matićem, da li ste očekivali više od nekadašnjih nezavisnih novinara u borbi za slobodne medije?

– Gospodin Matić jako dobro zna šta sam sve radio za B92 čiji sam osnivač, gde sam devedesetih bio i urednik, kao što zna kako se on poneo posle 2012. godine. Puno kritika sam trpeo u svojoj tadašnjoj stranci zbog uređivačke politike “mog B92”. I tada sam objašnjavao svojim kolegama da nisu u pravu, da je suština da nas B92 kritikuje jer veruje da ne radimo dovoljno dobro, a ne što ih neki politički protivnik na to navodi. I danas imam isti stav. Često se ljutim na novinare koji rade na profesionalnim medijima ukoliko smatram da se krše novinarski kodeksi na štetu stranke koju vodim. Ali i pored toga ću se uvek boriti da dobiju mogućnost da ih cela Srbija čuje, vidi i pročita. Bez slobode medija nema demokratije, bez demokratije nema napretka.

Zasto pišete demantije Danasu i N1, ljudi veruju da ste im vi vlasnik? Zašto im samo ne naredite?

– Hahahaha. Ta priča o Šolaku i meni je dokaz koliki je uticaj medija. Broj ljudi koji me pitaju da se zaposle u SBB-u je ogroman. Pre neki dan je do Borka Stefanovića došao čovek da traži da mu završim da Šolak kupi neki fudbalski klub u Splitu!? Svako ko malo pažljiivije prati medije koje ste naveli videće koliko ta priča, koju na žalost šire i neki opozicioni političari, nema veze sa istinom. Naprotiv, ponekad pomislim da novinari koji tamo rade se dodatno trude da dokažu da nemaju nikakve veze sa mnom i zato su dodatno kritični.

Zašto ulazite u polemike i rasprave sa novinarima, da li povremeno zaboravite da ste političar?

– Kao neko ko je skoro dvadeset godina bio novinar, urednik na Radio Indexu, urednik informativne redakcije Radija B92, najjačeg antimiloševićevskog medija u Srbiji, veoma sam osetljiv na neprofesionalizam u medijima. Svako ko radi neki posao mora biti spreman i za argumentovanu kritiku. Nikada nisam ni od koga tražio da bilo šta piše ili objavi, iako mnoge od tih ljudi znam iz “prethodnog života” kada sam i sam bio novinar. Neki od njih, počev od Zorana Mamule do Dragoljuba Žarkovića, Dušana Mašića, Vese Simonovića, Stojana Drčelića, na žalost nisu više sa nama. Oni, kao i drugi kojih više nema, mnogo nedostaju da kvalitet novinarstva bude veći.

Kako ce izgledati mediji ako Vaša stranka dođe na vlast?

– Slobodno, profesionalno i sa odgovornošću za izgovorenu reč, koja tu profesiju izdvaja od drugih.

“Siguran sam da će opozicija imati više šanse na novim beogradskim izborima nego u aprilu, jer se iz dana u dan vidi da se Beograd raspada. Novi izbori, nova strategija. U SSP-u se ozbiljno pripremamo, razgovaramo unutar stranke, ali i sa ljudima van nje koji su pokazali da znaju šta treba Beogradu. Mnogo više ću se uključiti u ove izbore nego što je to bio slučaj sa prethodnim”, poručio je u drugom delu intervjua za Direktno.rs Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde.

Koliko nas košta to što ne usaglašavamo politiku sa EU? Da li mislite da će Srbija uspeti da održi politiku neuvođenja sankcija, a da za to ne istrpimo ozbiljne posledice?

– Mislim da je to nemoguća misija i plašim se reakcije Evrope. Nemačka je povukla sve svoje kompanije iz Rusije, a imali su veću ekonomsku saradnju nego bilo ko u Evropi. 

Šta mislite kakve bi posledice bile ako bi dali takve smernice svojim firmama u Srbiji u kojima radi na stotine hiljada ljudi. Ili šta bi se desilo sa našim izvozom ako bi krenula kampanja protiv nas po evropskim metropolama zbog uvoza robe iz Srbije koja je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji? A dve trećine našeg izvoza ide u Evropsku uniju. I tako dalje I tako dalje. Nisam za sankcije bilo kome, osim političarima, ali je opasnost od zadržavanja sadašnje pozicije ogromna.

Zašto mislite da Vučić i dalje ima izuzetno veliku podršku međunarodne zajednice? Da li mislite da nikoga u opoziciji nisu prepoznali kao partnera u budućnosti?

– Zbog njihovog licemerja i gledanja sopstvenih interesa, ali i zbog naših slabosti i neozbiljnosti. Na sastanku sa jednim visokim međunarodnim predstavnikom jedan opozicioni političar je u jeku krize oko tablica objašnjavao da bi za rešenje problema odnosa Prištine i Beograda bilo izuzetno važno da se uvede voz između ova dva grada. A da do konačnog rešenja možemo da dođemo tako što bi, citiram, “rendom izabrali obične građane Srbe i Albance koji bi seli da razgovaraju i neopterećeni politikom našli rešenje”. Ne očekujem pomoć spolja, ali da bi neko uvažavao naše mišljenje moramo da pokažemo i snagu i ozbiljnost.

Mnogo ste kritikovali Evropsku uniju prethodnih godina. Poslali ste na desetine pisama evropskim zvaničnicima. Nije tajna da zbog toga niste baš omiljeni lik u diplomatskim krugovima. U poslednjih nekoliko meseci to ne radite. Zašto?

– Sve što sam imao da kažem rekao sam i napisao. Upozoravao da će podrška autokratskom režimu dovesti do pada podrške EU. Sada kada je svima jasno da sam bio u pravu nema smisla ponavljati te reči, već uraditi sve da iskoristimo situaciju koja je nastala da ubrzamo naš put ka evropskom društvu naroda. Vidim da se pokazuje i da moje reči o korumpiranosti nekih evropskih zvaničnika nisu bile slučajne, te da se moj “veliki fan”, bivši ambasador EU u Beogradu g. Fabrici nije dugo zadržao u kompaniji u kojoj se zaposlio po odlasku iz Srbije…

Šta se politički promenilo u delovanju SSP-a od sastanka “za smanjenje tenzija i BG izbore”, kako bih nazvao sastanak sa Vučićem? Sme li Marinika Tepić i dalje da istražuje afere i pominje bratiju i partiju?

– Pomenula je bratiju u svom prvom govoru u Skupštini pričajući o Ani Brnabić i njenom bratu. Mislim da je to najbolji odgovor na Vaše pitanje. Sastanak sa Vučićem je doveo do odluke da imamo nove izbore u Beogradu kao jedino moguće rešenje političke krize. To što neki ne žele da priznaju da je sastanak imao smisla i govore kako neće biti izbora je još jedan dokaz neozbiljnosti i neodgovornosti. Da ne govorim o onima koji govore da će Vučić raspisati izbore samo ako je siguran da će da pobedi. I šta ćemo onda da kažemo našim biračima kada on to uradi? Kako da ih ubedimo da izađu na izbore za koje su neki iz opozicije unapred rekli da ih nećemo dobiti? Bolje da se ovde zaustavim…

Nabrajate zakone koje ćete predložiti, a šta ako svi budu odbijeni od strane vlasti? Sam izbor Orlića ne daje nadu u neko konstruktivno ponašanje vlasti i smanjenje tenzija, jer je on poznat po ekstremnom ponašanju prema opoziciji. Dakle, šta je plan?

– Verujem da će oni iz oblasti socijale biti prihvaćeni. Za ove druge pomoću kojih bismo ušli u rat sa korupcijom ili poboljšali položaj radnika nisam optimista. Ali mi ćemo se za njih boriti i tražiti podršku naroda kome je muka od krađe koju vidi na svakom koraku, ali i maltretiranja radnika i nesigurnosti poslodavaca, kao što je sada slučaj.

Da li ćete glasati za proevropske zakone ako ih SNS predloži ili ih odbaciti zato što su oni predlagači? Iz opozicije se neretko čuje da ni u jednom segmentu ne treba glasati i podržati bilo šta za šta je Vučić?

– To je politička besmislica. Ne možemo odustati od svojih stavova ako ih vlast u nekom delu prihvati. Ako se to desi, to znači da će biti bolji život ljudima. I mi nećemo da glasamo za to? Da ljudi žive bolje? Nego će nam politika biti da ljudi žive gore da bismo uzeli neki glas više? Mi to nećemo raditi. Zato smo i rekli da ćemo biti opozicija SNS-u, a ne Srbiji.

I do vas su, verujem, doprli tračevi da ćete u novoj Vladi biti premijer. Jedan od omiljenih SNS analitičara i član UO RTS Branko Radun je to čak tvitovao. Je li to vid specijalne borbe protiv Vas?

– Nije Vam Radun baš neki reper. Njega sam, uzgred budi rečeno, nedavno dobio na sudu zbog neistina koje je izgovorio. Četiri meseca slušam o koaliciji sa Vučićem, dogovorima, posebnoj poziciji u opoziciji, premijeru… Na kraju se vidi da nema koalicije, da ne ulazimo u Vladu, da me režimski mediji pljuju sedam puta više nego bilo kog opozicionog političara, pišemo pisma Ringieru zbog Blica, Bujoševiću jer za RTS ne postojimo… Dakle, ništa nije tačno.

I da pitam ja sad Vas nešto? Kada ćete Vi i Vaše kolege pravi novinari pozvati one političare koji su pričali takve stvari i pitati ih zašto su govorili laži? Kada ćete izaći iz uloge snimača izjava i početi da istražujete da li je nešto što je neko rekao istina ili laž? Znate, ja deset godina dobijam pozive da demantujem razne laži o meni. Niko nije uzeo i sam istražio i 619 miliona i laži o računima po inostranstvu i imovini moga brata… A velika je razlika kada novinari samo puste moj odgovor na nečije laži i kad sami kažu da je nešto očigledno laž. Ali za to treba sesti, analizirati, istražiti i na kraju krajeva biti spreman da te napadnu da “braniš Đilasa”. Ne braniš Đilasa. Braniš istinu.

Može li se sutra, i da opozicija pobedi na svim izborima, dogoditi da će ikada imati dovoljno glasova da pravi vlast u Srbiji bez stranaka izrazito nacionalne orijentacije? Đinđić je uzeo Koštunicu, Tadić Dačića, sutra i da pobede sve stranke opozicije, da li je moguće bez SNS ili SPS formirati Vladu? Da li mislite da to ljudi uopšte razumeju?

– Čak i u vreme kada smo imali državu i slobodne medije, Srbija je bila podeljena u dva tabora i o tome ko će biti vlast su odlučivali neki koji su mogli i sa jednima i sa drugima. Krivicu za to snose prodemokratske i proevropske stranke koje su vršile vlast posle petog oktobra, ali uz veliki broj grešaka i ljudi koji su tu bili isključivo iz koristi. Danas smo se vratili u vreme pre petog oktobra i situacija je još teža. Ipak, verujem da će vreme koje dolazi pokazati da ovakva vlast ne može da reši nijedan suštinski problem i da će se ljudi okrenuti onima koji su možda manje vešti u političkim smicalicama i političkom marketingu, ali koji dokazano znaju da rade. Jer kad brod tone, putnici više ne gledaju da li je kapetan lep i kako mu stoji uniforma, već da li zna kako da brod spasi i putnike dovede do kopna.

Da li ćete se posvetiti BG kampanji? Da li stvarno mislite da opozicija ima veće šanse nego prošli put?

– Siguran sam u to, jer se iz dana u dan vidi da se Beograd raspada. Čak i novi SNS gradonačelnik govori o lažnim obećanjima koja je izgovarao prethodni SNS gradonačelnik. I o greškama, rasipanju novca građana. Jednim govorom u skupštini je prof. Vladeta Janković pokazao kakvog smo sjajnog čoveka kandidovali na aprilskim izborima. Novi izbori, nova strategija. U SSP-u se ozbiljno pripremamo, razgovaramo unutar stranke, ali i sa ljudima van nje koji su pokazali da znaju šta treba Beogradu. Kao čovek koji je vodio grad i koji je 2012. imao podršku skoro 70 odsto Beograđana da ostanem na toj poziciji, mnogo više ću se uključiti u ove izbore nego što je to bio slučaj sa prethodnim.

Šapić gradi karijeru na kritikama prethodne vlasti koja je SNS, posebno pominjući Vesića. Da li je ta kampanja manipulacija, jer, evo, nema ni posle mesec i po dana nijedne prijave protiv Vesića?

– Nemamo nameru da se bavimo unutarstranačkim odnosima u SNS-u. Mi se bavimo životom u Beogradu. Za ova četiri meseca su ljudi iz Stranke slobode i pravde imali preko 200 izjava, saopštenja, video klipova, ideja. To je više nego cela preostala opozicija zajedno. Mila, Ana, Tijana, Marko, Nikola i mnogi drugi postaju lica koja sugrađani prepoznaju i kojima se obraćaju da u javnost iznesu probleme koje imaju. Veruju im, a to je najvažnije. Kritikovaćemo sve što je loše, ali ćemo i predlagati ono što smatramo da treba da se promeni poput zatvaranja kladionica. Dobro je što je gradonačelnik prihvatio naš predlog i što ćemo bar malo zaštiti decu od tog poroka.

Svih ovih godina slušamo da su Srbiji potrebna nova lica, a na vlasti su ljudi koji su više od 30 godina u politici i na vlasti. Da li građani kažu da žele jedno, a biraju poznata lica?

– Jako je mali broj kvalitetnih, ostvarenih ljudi u Srbiji koji hoće da se bave politikom. I kad reše da uđu u politiku, meta su napada onih koji su u politici jer nemaju gde drugde da budu. Zato i imamo političare kakve imamo. U ovih deset godina mnogo puta su oni koji utiču na javno mnjenje od nekih ljudi pravili spasioce, ali se pokazalo da to ipak ne daje rezultate. A novih lica ima. U SSP-u su to, recimo, Dušan Nikezić i Peđa Mitrović, novi generalni sekretar stranke. Većina ljudi koja ih je čula i videla ima reči hvale za njih. A ima ih još puno takvih širom Srbije u našoj stranci na koje sam iskreno ponosan.

Ko je najveća konkurencija Vašoj stranci i da li će ulazak Ponoša i Sava Manojlovića u politiku ojačati opozicionu stranu?

– Smatram da je dobro što se i pored svega ljudi odlučuju da uđu u ovaj ring u kome se, na žalost, pravila poštuju manje nego u MMA ringovima. Svako ko može da donese jedan glas više u borbi za promenu režima je, što se mene i SSP-a tiče, dobrodošao. Nadam se da novi pokreti neće praviti greške poput nekih, već postojećih organizacija, da pokušavaju da podignu svoje procente napadom na SSP. Praksa pokazuje da se to ne isplati – zaključio je Dragan Đilas u razgovoru za Direktno.rs.