Kako da sačuvamo mentalno zdravlje nacije, odreknemo se nezdravih obrazaca ponašanja i preveniramo mentalne teškoće?

Poslednje zasedanje Skupštine Republike Srbije je ponovo pokazalo, da ni nakon tragičnih događaja u maju, ni posle femicida sa 28 žrtava, porodočnog nasilja, pucnjava širom zemlje, vlast ne pokazuje ni naznake smanjenja agresije. Naprotiv, režimski mediji su još glasniji i brutalniji, naslovne stranice prepune poruka mržnje, podsmevanja, kao i direktnih napada i laži. Nije nikakvo čudo što se ta atmosfera preko medija preliva do škole, porodice i ulice. Narasta autoagresivnost, raste netolerancija na svakom koraku, od saobraćaja do pijace. 

 

Istraživanja mentalnog zdravlja, sprovedena pre samo godinu dana pokazuju da je svaki četvrti građanin tokom života imao potrebu za psihološkom podrškom, a trenutno se jedna trećina može smatrati ugroženom, posebno mladih i žena.

Život savremnog stanovnika evropskog kontinenta podrazumeva stabilnost, pre svega obrazovnog i zdravstvenog sistema, zadovoljenje osnovnih životnih potreba građanina, pravo na zdravu životnu sredinu, što su sve preduslovi zdravlja, kako fizičkog tako i mentalnog. 

U Srbiji danas stabilnost ne postoji. Da bismo sačuvali ono što nam je od  mentalnog zdravlja ostalo a onda ga i lečili, preduslov je da se od društva nasilja i podela, vratimo društvu vrednosti i normalnosti. Za takvu promenu potrebna nam je odgovorna vlast koja će emitovati pristojnost, toleranciju i dijalog u našu svakodnevnicu. Samo u takvoj novoj realnosti moguće je obezbediti veću dostupnost usluga psihološke i psihosocijalne zaštite u zajednicama što podrazumeva zapošljavanje psihologa i psihijatara ali i inovativna zakonodavna rešenja koja će ograničiti govor mržnje i diskriminaciju svake vrste. U tom smislu ulaganje u mentalno zdravlje, uvođenje evropskih zakona u ovoj oblasti, nije ništa drugo do vraćanje  vrednostima, zasnovanim na tradiciji našeg naroda, vraćanje sebi i način da se mentalno zdravlje nacije regeneriše.

mr sc. med. Aleksandra Parojčić