Marinika Tepić za NIN: Ne možemo na izbore bez otvaranja RTS i sređivanja biračkog spiska

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić smatra uspehom to što je u domaćoj javnosti podignuta svest da je ključ u izbornim uslovima.

U intervjuu NIN-u Tepić objašnjava zašto su za njih najavljeni beogradski izbori za 2. jun pod znakom pitanja, šta traže leks specijalisom i čemu će služiti aktivni bojkot, ako ga bude.

Da li je došlo do bilo kakvog pomaka u primeni preporuka ODIHR - a u vezi sa izbornim uslovima?

Ne, ništa. Štaviše, rekla bih da se intenziviraju preseljenja fantomskih birača, dakle ljudi koji se sele sa drugih adresa da bi glasali u Beogradu, a zapravo ostaju da žive u svojim sredinama. Imali smo primer iz Male Krsne, a ja sam u Skupštini prošle nedelje govorila o slučaju iz Kovina, i to pred Anom Brnabić, koja je i predsednica SNS odbora za Beograd. To se najdirektnije tiče nje, kada neko zloupotrebljava zakone i institucije, saučesnik je u krivičnim i kriminalnim delima stvaranja fantomskih birača, odnosno preseljenja ljudi da bi glasali za predstavnike njenog odbora u Beogradu. U Kovinu se, da stvar bude gora, radi o korisnicima socijalne pomoći, pretežno romske nacionalnosti.

Zloupotrebljeni su za glasove kada su im promenjene lične karte na Kaluđericu, ali je dodatni problem što oni ostaju bez socijalne pomoći kada promene prebivalište, jer je potreban proces da bi se to obnovilo. Objavili smo snimke tih ljudi , oni kažu da su u danu glasanja 17. decembra uveče dobili lične karte sa promenjenim prebivalištem . Interesantno je i da se radi o antidatiranoj promeni, 17. decembra ujutru oni su dali lične karte, kada su ih uveče podigli, promena prebivališta je bila datirana na 23. novembar 2023. To je teško krivično delo.

Ne da se ništa nije promenilo, taj monstruozni inženjering Aleksandra Vučića i SNS-a, kada uvidi da ga Beograd ne želi, da ga veliki gradovi ne žele, onda on odluči da menja narod. 

S druge strane, Javni servis ne da se nije otvorio za kritičko mišljenje parlamentarnih opozicionih stranaka, nego ni za slobodnomisleće ljude koji predstavljaju akademsku, stručnu zajednicu... RTS izveštava samo kada izvršite pritisak. Skupština je konstituisana 2. februara, od tada gotovo da niste imali debatu parlamentarnih stranaka. 

 

I nije se ušlo u reviziju biračkog spiska onako kako smo mi tražili, pa ni po preporukama ODIHR-a - da to bude na paritetnom odnosu vlasti, opozicije i stručnih organizacija koje se bave izborima kao što su „Crta“ ili „Transparentnost“. 

Zna li Srbija za izborne nepravilnosti i načine na koji su sprovedene? 

Mi smo uspeli da obavestimo najširu domaću javnost kako je došlo do izborne krađe. Mi smo na nju upozoravali, očekivali smo je, ali niko nije mogao da zamisli da će biti tih razmera kao što je to bilo, naročito u Beogradu, gde ste na svakom koraku imali glasanje na protivzakonit način. Bilo preko fantomskih birača, bez ličnih karata, u ime drugih, ili preko tzv. kontrolisanog glasanja koje se naročito dešava u obodnim naseljima. Tu imate čoveka koji dovodi organizovane grupe, najčešće korisnike socijalne pomoći, sprovodi ih na glasanje, sugeriše kako da glasaju i stoji na biračkom mestu. Na snimku se vidi kako birači ulaze i izlaze, a oni kontrolišu kako glasaju. To je krivično delo.

Kako će sve to ubuduće da se spreči?

Naše je da insistiramo i da učinimo sve da do toga ne dođe, zato smo uputili zahtev institucijama ove države, jer bez obzira što one ne funkcionišu, smatramo da su institucije stub države i želimo da i preko njih reagujemo. Obratili smo se Vladi i Skupštini sa zahtevom da se otpočne dijalog radi obezbeđivanja uslova za izbore koji nas očekuju za Beograd i za više desetina opština i gradova i da kroz dijalog dođe do bar minimuma promena koje bi izbore učinile izborima. 

Koliko ima vremena za to ako tek treba da počne dijalog za primenu rešenja koja su potrebna odmah?

Moram da priznam da sam pesimistična kada je reč o rokovima. Bez obzira što sve ide u prilog tome da će izbori za Beograd biti 2. juna, mi imamo još izbore za Novi Sad, Niš, mnoge velike gradove, za koje smo takođe tražili da se održe u istom danu kada i beogradski. Ne vidimo razlog da oni budu u razmaku od dve, tri ili četiri nedelje i to se sve može završiti jednim leks specijalisom.

Ima li vremena za to?

 

Leks specijalis je način da se sve što se partikularno nalazi u zakonima koji uređuju izborni proces uredi tako da beogradski i drugi lokalni izbori mogu da se održe u jednom danu. I da to bude onda kada se izborni uslovi promene, odnosno kada budu takvi da ti izbori zaista mogu da se nazovu izborima. Pesimistična sam u smislu da će, ako se nastavi sa pričom da je realan 2. jun, ili bilo koji, jul, avgust, nebitno, koalicija Srbija protiv nasilja izaći na te izbore ako se ništa ne promeni. Mi ne licitiramo datumima, ne tražimo neki kasniji datum jer, eto, nama je sad ćeif da nam bude lakše, da se malo odmorimo, kako to sarkastično kaže Aleksandar Vučić. Tragedija je kako se on ponaša prema polovini građana države čiji je predsednik. 

Tražite da se leks specijalisom objedine svi lokalni izbori i da se oni održe kad se primene preporuke, odnosno steknu uslovi?

Mi smo o tim izbornim uslovima pričali i pre izbora, meni je žao što su mediji zanemarivali taj zahtev. Ali ako smo sada uspeli da dovedemo do toga da je sazrela svest koliko su važni uslovi, pa čak i štrajkom glađu svih mojih kolega, što je bila vrsta alarma, ajde da kažem da smo nešto postigli. E sad, da vidimo kako to može da se realizuje. Nije datum bitan, bitna je izmena uslova, bar minimum, a to je otvaranje RTS-a i sređivanje biračkog spiska. I da od toga zavisi kada ćemo izaći na izbore. Ako oni budu pre nego što se ti izborni uslovi ispune, da budem potpuno konkretna, mi na njih ne možemo izaći, ne možemo na njima učestvovati i učinićemo sve da se oni ni ne održe. 

Ako vlast to ne prihvati, šta se onda dešava?

Gotovo sam sigurna, ali odluku ćemo doneti zajedno kao koalicija, na osnovu svega što smo do sada razgovarali, nemoguće je učestvovati na izborima koji nisu izbori. Od 17. decembra samo se pogoršavalo stanje. Sad nemate samo upis ljudi na beogradskim adresama koji ne žive u Beogradu, sad imate upis ljudi na nepostojećim adresama, sa brojem nula, imate po 100 i nešto birača na adresi s brojem nula. Videli smo Niš, Beograd, Pančevo, Zrenjanin, u kome je na livadi prijavljeno više desetina birača. Vlast se sve vreme bavi time kako da zloupotrebi zakon i da doskoči nekim novim smicalicama. Pokazali su se kao kukavice, kao neko ko ne sme da izađe na crtu u ravnopravnim uslovima, jer da su toliko hrabri i jaki, to bi uradili, čega se plaše. 

Pominjete i mogućnost aktivnog bojkota, šta to znači, blokiraćete birališta, organizovati proteste? 

Videćete, dozvolite da ne iznosimo sada te planove. Samo da ne bude zabune, mi se borimo za izbore, ne za bojkot. Borimo se da izađemo u ravnopravnim uslovima, ne borimo se da bilo ko ugrožava biračka mesta jer ona su već toliko kontaminirana zloupotrebom celog sistema koji SNS i Aleksandar Vučić koriste. Borimo se za izbore u ravnopravnim uslovima, a oni rade sve da do toga ne dođe. Iako sam pesimistična da će se nešto kvalitativno promeniti da bismo mogli da kažemo da, ovo jesu uslovi u kojima možemo da učestvujemo, s druge strane, ja ću do poslednjeg momenta da verujem i da se trudim da tako bude.

Ako se odlučite da se organizuje bojkot, jeste li razmatrali to koliko vaši birači imaju entuzijazma za neku novu vrstu protesta?

Nisu samo protesti način onemogućavanja izbora. Nećete ih sprečiti tako što ćete se okupiti na jednom mestu u nekom gradu. Postoje razni načini da se izbori onemoguće i mi ćemo, naravno ukoliko do toga dođe i ukoliko svi budemo stali iza te odluke, sigurno biti aktivni u tome da ti izbori ne mogu da se održe kao da je sve OK. I znam da će građani pozitivno odgovoriti na to jer građani vole borbu, oni su kritični prema opoziciji kad misle da smo se predali, da smo odustali. Svaki građanin, a naročito onaj koji vidi dimenzije ili živi posledice ovog štetočinskog režima, uvek će se pridružiti. 

Vučić kaže da se vama ne ide izbore jer, prema njihovim istraživanjima, u Beogradu sada lošije stojite nego 17. decembra. Imate li vi svoja istraživanja? 

Vučić laže. Moram da se vratim i na to ko radi istraživanja, kako se rade, ko radi analitiku , ko se posle pojavljuje kao trbuhozborac tih istraživanja, pa čak i Aleksandra Vučića. Cesid je dugogodišnji partner čak i RTS-a, koji u istraživanjima favorizuje SNS, a sigurna sam da veći deo građana nije pročitao informaciju koju je SSP iznela pre nekoliko dana da je suvlasnik Cesida i dalje ministar u Vladi Marko Blagojević.

Drugo, pozivate se na istraživanja u uslovima koji ne postoje. Prvo dajte uslove, pa ćemo onda da se izmerimo i na istraživanjima. A to ne može jedno bez drugog. Dakle istraživanja tek nakon promene uslova, naročito na RTS-u.

Vi još ne radite istraživanja i nemate podatak da vam pada podrška u Beogradu?

Za sada nemamo taj podatak.

Insistirate na okupljanju svega što je opoziciono za ove izbore, s druge strane SNS ponovo pokreće priču o Pokretu za narod i državu, da li to podrazumeva objedinjavanje svih u tzv. demokratsko-patriotski front?

Moram da vam odgovorim u ime SSP-a pošto u ovom momentu nisu ista mišljenja u koaliciji Srbija protiv nasilja, ali verujem da ćemo doći do zajedničkog stava, s obzirom na to da nas je javni interes i spojio i saradnja je još snažnija nego što je bila. Dakle, mi iz SSP kažemo DA. Ukoliko s jedne strane tog fronta bude Pokret za narod i državu, gde Vučić pokušava da usisa sve, to bi zahtevalo maksimalno ukrupnjavanje opozicije i referendumsku atmosferu ili-ili. 

A postoji li neko na opozicionoj sceni za koga biste rekli sa njima ipak ne? 

To je veliki izazov, naročito za mene, moram da priznam, s obzirom na to da jesam neko koga uzmu u usta i opozicioni političari, ne samo vlast. Da bi se naše partikularnosti mogle ikada istaći kao politike na izborima, trebalo bi da smognemo snage da odustanemo od suprotstavljanja jednih drugima. Mi smo i ranije pozivali kolege koje su nas napadale da to ne čine i bili smo u pravu.

Kao što vidite, Boško Obradović nije prešao cenzus, a učinio je sve da među prvima spotakne Anketni odbor za „Ribnikar“, što je moja velika žal jer je propušteno da se u javnosti čuju mnoge stvari koje se nikad neće čuti. Smatrali smo da je to prilika da se pomogne ovom društvu da proba da se izleči, jer to je trauma, to je najnesrećnija godina koju smo imali od kada ja pamtim i nije smelo to da se dopusti. I mnogo mi je bilo žao što je Boško krenuo tim putem i kažem, evo, ostao je ispod cenzusa. Ne imputiram da je zbog toga, ali kritika drugih opozicionih stranaka mu nije donela dobro, a nekako je svoju politiku sveo na to. Isto je radila Narodna stranka, koja je takođe ostala ispod cenzusa zato što se više bavila nama i drugim opozicionim strankama nego onim ko nam je zapravo zajednički protivnik. Tako da bih volela da su svi izvukli pouke, možda težim putem, iz svoje političke prakse i da zaista ono što se smatra opoziciono može da deluje zajedno u tom jednom frontu.

To znači i okupljanje i sa strankama desnice? 

Verujem da je moguća neka tehnička saradnja u smislu čuvanja glasova, nekog sporazuma o nenapadanju , ali to i dalje nije jedan front i meni je žao što nemamo zrelost te vrste, naročito kad su beogradski i lokalni izbori u pitanju. 

Skupština je počela s radom i sa optužbama da ste izdajnici, neonacisti, oni koji rade protiv svoje zemlje. Ali sednicu je obeležio i toalet-papir kao odgovor opozicije?

Moram da ih demantujem, niko nije krao toalet-papir, onaj papir koji se prvo bacao, to su ubrusi za ruke. Toalet papir je stigao u dva potpuno nova paketa koje su koleginice unele, kupljen je.

Znači plan je bio da se baca taj toalet-papir? 

Pa znate, oni su napravili klozet od te sednice. 

Nemate problem sa bacanjem toalet-papira?

Ja lično nemam zato što smo tri dana pokušavali da im ukažemo da treba da nam daju reč, da se ne ponašaju kako se ponašaju, da treba i mi da učestvujemo u raspravi. Oni se ponašaju kao da samo njima pripada pravo da govore u parlamentu, bili bi najsrećniji da zapravo nema opozicije. Nas je puno sada i ja razumem da je njima mnogo teže nego što je bilo, ima nas sada gotovo 80, to je ozbiljan broj opozicionih poslanika koji pritom neće da sede i da ćute. I onda to na kraju ispadne tako, ali sami su krivi. 

Da li ste od toga imali više štete ili koristi, jer odmah je krenula kampanja da ste lopovi, da ste, osim na predsedavajuće, taj toalet-papir bacali na simbole Srbije, grb i zastavu? 

Narodna skupština je najviši zakonodavni dom jedne države , to ne podrazumeva da imate zidove, stolice i stolove, nego ono čemu taj dom služi. A to je da zaista bude hram demokratije i parlamentarizma, debate, sučeljavanja mišljenja, argumenata i kontraargumenata, kritike i odbrane. A ako neko misli da njega čine zidovi, stolice, stolovi, crveni tepih, garda, a sve ostalo što treba zapravo da čini instituciju, a koju vi gazite iz minuta u minut, onda mi nikad nećemo moći da se složimo. Mi smo upravo to hteli da objasnimo, džaba ste stavili Ustav i zastavu, zakone, kada ih kršite svakog dana, vi gazite simbole sopstvene države, mi pokušavamo da se vratimo u diskusiju. 

Izlazak iz Saveta Evrope pretnja praznom puškom

Predsednik najavljuje mogućnost izlaska Srbije iz Saveta Evrope ukoliko Kosovo bude primljeno u tu organizaciju, hoće li stvarno povući taj potez? 

Gotovo sam sigurna da se to neće dogoditi i da Vučić preti praznom puškom, to je sve samo „za uši” njegovih glasača. A pretpostavljam da će to pokušati da prikaže predstavom kako, recimo, naša parlamentarna delegacija pri Savetu Evrope neće više da odlazi na zasedanja ili će izvesti neki sličan performans i predstaviti svojima kako je Srbija izašla.

Vučić drži glavu iznad vode samo zato što izvozi oružje za Ukrajinu

EU i SAD traže da se rasvetli slučaj Banjska i uloga Milana Radoičića, ali Srbija ne pruža te odgovore. Da li je to jedan od slučajeva  zbog kojeg će Zapad proceniti da Vučić nije kooperativan? 

Reći ću nešto što možda nije popularno, možda i manje mudro, ali je istinito. Mislim da u ovom momentu on drži glavu iznad vode u svim nepočinstvima koje je dosad činio samo zato što izvozi oružje za Ukrajinu. Mislim da je rusko-ukrajinska kriza mnogo veća tema i za Evropu i za SAD i da su u tom smislu prioriteti poređani. Ne mislim da ga podržavaju, ali mislim da on još kupuje svoju slobodu ili svoj ostanak na vlasti zbog toga što omogućava oružje Ukrajini. Ali, sve će doći na red, samo je pitanje da li za mesec ili tri meseca ili do kraja godine. 

Neoradikalska vlast uvek mora da ima neprijatelja

Podržali ste ovih dana novinara Dinka Gruhonjića, kome se kao i Ani Lalić upućuju pretnje, nazivaju ih državnim neprijateljima, montiraju se njihovi govori... Zašto su oni sad tema i meta? 

Ova vrsta neoradikalske vlasti uvek mora da ima neprijatelja. Ako nema realnog, imaće izmišljenog. Neko je to negde čuo, reciklirao, napravio taj montirani spot. Dinko je u tom smislu stradao zbog svog drugačijeg mišljenja. Ja sam u prvom redu kao Novosađanka smatrala obavezom da reagujem, a i kao kolega, dugo sam radila sa Dinkom. Najstrašnije mi je bilo što su njegovi studenti počeli da dobijaju pretnje, deca koja su stala iza svog profesora. Dinko je često bio meta, ali je ovaj put bilo najgore zato što je taj grafit pretnje prva videla i fotografisala njegova ćerka. Dakle, nemamo problem kada napadate nas, ali kada su u to uključena naša deca, kada ona treba da čitaju one jezive naslovne strane gde se spominjete kao monstrum, ubica, izdajnik, onda imamo ogroman problem.