Miljuš: Deca ne idu u vrtiće, đaci ne idu u škole, mladi ne idu na fakultete. Život je stao. Vučić je doživeo debakl

Piše Branko Miljuš, član predsedništva Stranke slobode i pravde

Politika Aleksandra Vučića je doživela potpuni debakl na svim frontovima. Na Kosovu i Metohiji smo u neprijateljstvu s KFOR-om i Euleksom. Države Srbije tamo više nema. Mnogobrojni svetski mediji i diplomate optužuju srpske demonstrante za napad na vojnike NATO-a. U opštinama na severu Kosova su pripadnici policije iz Prištine. Deca ne idu u vrtiće, đaci ne idu u škole, mladi ne idu na fakultete. Život je stao na severu. Svi čekaju nešto, mnogi strahuju da će morati da beže.

Sve što nam se dešava je posledica katastrofalnih procena i odluka jednog čoveka. Sve to je proizvod politike – ja sam najpametniji. Svemu tome je temelj ideologija koja počiva na netrpeljivosti i konfrontaciji. U svemu tome Aleksandar Vučić se bavi samo sobom. I izgubiće sve. Cenu njegovog poraza neće platiti on. Cenu nećemo platiti ni samo mi. Cenu će platiti i deca koja se još nisu ni rodila. Mi živimo trošeći svoju budućnost.

Sa zemljama u okruženju naši odnosi su definisani kombinacijom pretenzija i neraščićenih računa. U zemlji smo na ivici građanskih sukoba. Mržnja je pobedila razum, a predsednik Republike je raspiruje pri čemu ne amnestiram druge, ali apostrofiram da je on tako setovao javni prostor i političku borbu. Kriminal i korupcija su srasli sa državom. Vučić se pravi da to ne postoji, što je još jedan dokaz da je on zapravo zarobljenik te stvarnosti. Jurimo ka ekonomskom kolapsu dok njegovi novokomponovani biznismeni nastavljaju sa otimačinom.

Kao društvo smo se raspali. Niko osim Ružića nije podneo ostavku. Niko više ne razume ni moralnu odgovornost kao kategoriju niti moralno liderstvo kao uslov za bavljenje javnim poslom. Život u „zlatnom dobu“ nije svetinja. Pristojnost u komunikaciji i normalnost u odnosu sa neistomišljenicima su izuzeci.

Sve što nam se dešava je posledica katastrofalnih procena i odluka jednog čoveka. Sve to je proizvod politike – ja sam najpametniji. Svemu tome je temelj ideologija koja počiva na netrpeljivosti i konfrontaciji. U svemu tome Aleksandar Vučić se bavi samo sobom. I izgubiće sve. Cenu njegovog poraza neće platiti on. Cenu nećemo platiti ni samo mi. Cenu će platiti i deca koja se još nisu ni rodila. Mi živimo trošeći svoju budućnost.

A on je spreman da uradi sve, kako bi produžio period svoje vladavine. Nije razumeo pad Berlinskog zida, nije razumeo da se novi pravi pred našim očima, nije razumeo Srbiju koja se buni, nije razumeo Srbiju koja ćuti. Ne razume protest baš kao što ne razume signale iz sveta. Ništa nije hteo da promeni. I sada živimo u zemlji krvavih košulja i crnih barjaka. Živimo u strahu. Plašimo se da decu odvedemo u školu, plašimo se vesti, plašimo se jedni drugih … Živimo naš najmračniji sat jer rizikujemo da budemo izopšteni i da se samoizopštimo iz polarizovanog sveta. A Vučić i dalje tera po svome i neće da promeni ništa. Njegovi potparoli su Bakarec, Karleuša, Vučićević, Jovana Jeremić, Bokan … Oni vređaju po direktivi i navici.

Sada će, kada nije uspeo da nas konfrontira sa svojim pristalicama, pokušati da nas konfrontira sa instrumentalizovanim ekstremistima. I oni najavljuju protest za petak. On će da glumi mirovne snage. A opet i kada bi uspeo da razvodni i obesmisli sve što se dešava, kada bi uspeo da skloni tihu većinu sa ulica Beograda, ništa dobio ne bi. I zato je opasan. Jesen svoje politike i vlasti pokušava da trampi za jesen Srbije i naše budućnosti.

I zato je posebno važno da dok se osvrćemo oko sebe tražeći ko će nešto da preduzme razumemo da će uloga svakog od nas, u vremenu raspleta koje živimo, biti određena ne brojem lajkova i šerova već stanjem u kome smo predali Srbiju onima koji dolaze posle nas.