Mitrović: Umesto demokratije, vladavine prava i jakih institucija Vučić nudi princip Kine
09. maj 2025. 18:13
Umesto demokratije, vladavine prava i jakih institucija, Vučić Srbiji nudi “princip Kine” - čeličnu vladavinu jedne partije koja bez demokratije, slobodnih izbora i opozicije kontroliše i cenzuriše sve sfere društva. Da stvar bude još opasnija, taj model vladavine koji je u Kini u poslednjoj deceniji uprvo pod Sijem dodatno postao represivan, počeo da uzima danak i kroz potkopavanje temelja razvoja Kine - jer je privredni rast počeo da ubrzano usporava zbog sve većih kontrola, a zemlja počela snažnije da gubi korak sa Zapadom u razvoju modernih tehnologija.
Sa Kinom ostvarujemo ubedljivo najveći spoljnotrgovinski deficit, vredan čak 3,4 milijarde evra godišnje, pri čemu od Kine kupujemo skupu telekomunikacionu, računarsku, medicinsku opremu i naoružanje, dok kineske firme iz Srbije izvoze samo jeftine sirovine, poput rude i koncentrata bakra ili posečenih stabala.
Kineskim firmama smo u poslednjih 12 godina praktično poklonili najveće srpske industrijske komplekse i najveća nalazišta bakra i zlata, koja se nemelice eksploatišu, pa je samo Ziđin u poslednje tri godine ostvario neto dobit od skoro tri milijarde evra.
Ne smemo zaboraviti i da je snažan zagrljaj sa Kinom značio i to da je odmah nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja se finansirala iz kineskog kredita i koju su potpisale kineske kompanije, Vučević ekspresno otputovao u Peking, umesto da dane tragedije provede sa građanima Srbije.
Šta je to Kina uradila za Vučića kad se njima zahvaljuje na političkoj podršći protiv “obojene revolucije”, da li se on zapravo zahvaljuje na pomoći da uguši glasove slobodnih građana i studenata i opozicije koji se bore za pravdu? Tjenanmen je daleko i geografski i vremenski, a dmokratske snage u Srbiji sprečiće da Vučić od Srbije napravi kineski magacin.
Sa Kinom ostvarujemo ubedljivo najveći spoljnotrgovinski deficit, vredan čak 3,4 milijarde evra godišnje, pri čemu od Kine kupujemo skupu telekomunikacionu, računarsku, medicinsku opremu i naoružanje, dok kineske firme iz Srbije izvoze samo jeftine sirovine, poput rude i koncentrata bakra ili posečenih stabala.
Kineskim firmama smo u poslednjih 12 godina praktično poklonili najveće srpske industrijske komplekse i najveća nalazišta bakra i zlata, koja se nemelice eksploatišu, pa je samo Ziđin u poslednje tri godine ostvario neto dobit od skoro tri milijarde evra.
Ne smemo zaboraviti i da je snažan zagrljaj sa Kinom značio i to da je odmah nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja se finansirala iz kineskog kredita i koju su potpisale kineske kompanije, Vučević ekspresno otputovao u Peking, umesto da dane tragedije provede sa građanima Srbije.
Šta je to Kina uradila za Vučića kad se njima zahvaljuje na političkoj podršći protiv “obojene revolucije”, da li se on zapravo zahvaljuje na pomoći da uguši glasove slobodnih građana i studenata i opozicije koji se bore za pravdu? Tjenanmen je daleko i geografski i vremenski, a dmokratske snage u Srbiji sprečiće da Vučić od Srbije napravi kineski magacin.
Peđa Mitrović, generlani skeretar Stranke slobode i pravde i narodni poslanik
