Nikezić i Mitrović: Uvesti porez na ekstra profit gigantima poput NIS-a i Zijina

U Srbiji je ozbiljno ugrožena likvidnost i finansijska stabilnost, što se jasno vidi kroz podivljalu inflaciju, koja je dostigla 14% i duplo je veća od globalnog proseka, kašnjenje u plaćanju obaveza koje su dostigle 820 miliona evra, povećanju javnog duga od 3 milijarde evra i zaduženja EPS-a, Telekoma i Srbijagasa od dodatnih 2 milijarde evra.
Zato je SSP još pre 4 meseca predložila paket mera za kontrolu cena kroz uvođenje ograničenja trgovačkih marži, zaštitu nacionalnih resursa poreza na ekstraprofit, podršku srpskoj privredi kroz smanjenje opterećenja na zarade i preraspodelu nepotrebnih budžetskih troškova za pomoć najugroženijima i stabilno snabdevanje hranom i energentima.
Vlast sada sa zakašnjenjem najavljuje da će ipak primeniti jednu od predloženih mera, koja se odnosi na porez na ekstraprofit, ali samo u ograničenom obimu za proizvođače obnovljivih izvora energije, rekao je Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde na današnjoj konferenciji za medije.

“Smatramo da predložene mere Vlade za oporezivanje kompanija u oblasti obnovljivih izvora energije nisu dovoljne i da apsolutno moraju da obuhvate i one kompanije iz sektora energetike i rudarstva koje su ove godine u Srbiji ostvarile rekordan profit. Naročito u slučaju dva giganta, NIS-a i Zijina. Očekuje se da će NIS i Zijin ove godine ostvariti po oko milijardu evra dobiti, što će biti rast od gotovo 5 puta u odnosu na dobit iz 2021. godine. Kako je ova dobit posledica isključivo tržišnih poremećaja i predstavlja prelivanje novca od potrošača ka kompanijama, mi iz SSP se zalažemo za uvođenje poreza na ekstra dobit od 50% na prirast dobiti u 2022. u odnosu na prosek prethodnih pet godina.”, izjavio je Peđa Mitrović generalni sekretar SSP i dodao:
“Na taj način država bi prikupila oko 800 miliona evra dodatnih budžetskih prihoda, što predstavlja oko 6% budžeta Srbije u 2022. Taj novac bi bio od ogromnog značaja za Srbiju danas kada milijarde evra dajemo za uvoz struje i uglja, a svakako bolji izvor finansiranja za državu od zaduživanja po kamatnoj stopi od 7% koliko se trenutno zadužujemo.
Ako se sagleda iz ugla društvene odgovornosti, ovaj iznos je jednak desetogodišnjim isplatama za dečiji dodatak u Srbiji ili bi omogućio da isplatu jednokratne pomoći od 400 eur svim građanima koji zarađuju manje od 40.000 dinara, a koji su najpogođeniji poskupljenima na tržištu.”, zaključio je Mitrović.