Od invalidske penzije ne može da se kupi ni pašteta od 37 dinara

Ekonomski tigrovi jedva spajaju kraj s krajem, a kako žive invalidski penzioneri – njih oko 230.000 u Srbiji - to samo oni znaju. Kada je, nakon 26 godina radnog staža, 2022. godine otišla u invalidsku penziju, penzija jedne Vrbašanke iznosila je 16.880,94 dinara. Novo rešenje sa svim povećanjima dobija 1. januara ove godine, pa njena primanja sada iznose celih 24.900 dinara.

Matematika je neumoljiva, jer veliki deo njene penzije, oko 6.000 dinara odlazi na lekove i suplemente, koje mora da plaća u delimičnoj ili punoj ceni. Kada plati režije za stanovanje - ostane joj oko 300 do 400 dinara dnevno da se hrani i živi. Svakome je jasno da to nije dovoljno ni za paštetu od 37 dinara, parizer i ostale proizvode iz korpe „niska cena“, a kamoli za nešto drugo.

Zvuči fantastično kada se predsednik hvali projektom EXPO 2027, kupovinom rafala, letećim automobilima, nacionalnim stadionom i drugim projektima na koje se troše milijarde evra, a invalidski penzioneri – od kojih su mnogi i postali invalidi usled nesreće na radnom mestu ili teških uslova rada - u neprestanoj su borbi između bolesti i gladi. Po podacima PIO fonda, prosečna invalidnina iznosi 42.000 dinara, ali veliki broj invalidskih penzionera, baš kao i moja sugrađanka, na minimalnoj su penziji od 24.900 dinara. Ovi ljudi su nevidljivi za sistem kada je u pitanju njihova egzistencija i kvalitet života, ali su vrlo korisni da njima režim manipuliše neposredno pred izbore, kao i na sam izborni dan. Umesto što nam mažu oči i poigravaju se najranjivijim kategorijama stanovništva, nadležni bi morali hitno da prošire liste besplatnih lekova, kao i da dodatnim izdvajanjima obezbede nepovratnu pomoć za primaoce invalidnine, kako bi naši sugrađani mogli da žive dostojanstveno.

Mile Jurkić,
poslanik Stranke slobode i pravde u Skupštini AP Vojvodine