Pernat: Ni manje države ni više ministara

Ni manje države ni više ministra. U svakom ministarstvu, a ima ih 31 je i pomoćnik ministra, državni sekretar, agancija, pa savetnici, pa lični sekretari, sekretarice i ostali zaposleni.

Biće ovo Vlada koje je sebi obezbedila zlatno doba, a građanima Srbije malo je dva oka za plakanje jer ih čeka teško vreme, sa ovakvim kompromitovanim i nestručnim kadrom. Samo u Srbiji mozeš da ne predješ cenzus i postaneš ministar.

Nikada nismo čuli kako ministarka za zaštitu životne sredine komentariše što u njenoj domovini na 100 hektara najplodnije zemlje niče najveća gumara na Balkanu bez integrisene Studije o proceni uticaja za životnu sredinu. Ista ova fabrika preti da bude najveći zagadjivač ne samo Srbije nego i regiona. Kako komentariše prekoračenja suspendovanih
čestica, sa kojima muku muče građani Bora?

Država sa ovakvom Vladom ne samo da toleriše, nego ide i korak dalje i promoviše bezakonje pod plaštom investicija od nacionalnih značaja.
Da li ona kao i ostalih 30 ima autoritet da odlučuje o bilo čemu? Investitori zagađuju reke, reke postaju fekalni kolektori dok se ministarstvo ne oglašava.

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, teški metali, kancerogeni i različita potencijalno kancerogena jedinjenjenja trenutno zagađuju na stotine lokacija širom Srbije. Da li je iko snosio odgovornost?

Ekološki problemi se multiplikuju godinama u nazad, tako da se postavlja pitanje, kojom zaslugom je dobijeno to ministarstvo? Takođee ministri se šetaju iz jednog resora u drugi kao na pokretnoj traci, bez ikakve odgovornosti za neučinjeno. Primer je recimo i Aleksandra Martinović. Od ministarstva državne uprave i lokalne samouprave do ministra poljpoprivrede, po zanimanju pravnik. A sve to plaća narod da bi vođa vodio lutke na koncu, skupa predstava u najjeftinejm stilu. Sve se radi po nalogu vođe, a ne po Ustavu i Zakonu.

Reciklirana Vlada ne radi u interesu građana Srbije, rasprodaje se sve što može, a građanima predstavljaju patriotizam iza kojeg se krije najveća propast Srbije u novije doba. Isti ljudu menjaju mesta i tako 30 godina obitavaju na političkoj sceni dok prstom upiru u svakog ko pokuša da im nagovesti da je vreme da se povuku, jer su bili i “žuti” i crveni i sve ostalo što je ovoj zemlji donelo teško doba i veliku političku krizu. Još jedan dokaz da nisu važne institucije već pojedinci na vlasti koji rade za lične interese, a jedini slogan koji ih pokriva je što gore to bolje.

Pernat Sonja