Peđa Mitrović (SSP) intervju: Za inflaciju je isključivi krivac Vlada Srbije!

Zbog nespremnosti vlasti da zaustavi inflaciju, gomilanja javnog duga, raspada energetskog sektora, neminovnog smanjenja javnih investicija i generalno globalnog privrednog usporavanja, Srbiji preti ulazak u period stagnacije – godine sa niskim ili nultim stopama rasta, visokom inflacijom i padom životnog standarda – istakao je Peđa Mitrović, generalni sekretar Stranke slobode i pravde u intervjuu za Direktno.rs.

Pre nekoliko meseci izjavili ste da se zalažete za uvođenje poreza na ekstra dobit od 50 odsto. Ko bi sve bio obuhvaćen tim porezom i na koji način bi ovakav potez uticao na srpsku ekonomiju?

– Uvođenjem navedenog poreza na ekstra profit, država Srbija bi u 2023. godini prihodovala dodatnu jednu milijardu evra u budžet. To je ozbiljna finansijska injekcija u godini u kojoj ćemo morati da se zadužimo čak 8 milijardi evra i u kojoj moramo da sklopimo aranžman sa MMF-om da bismo održali stabilnost javnih finansija. Uvođenjem ovog poreza, samo NIS i Ziđin bi uplatili oko 800 miliona evra. Oni su usled tržišnih poremećaja, a na račun građana Srbije, ove godine ostvarili preko 5 puta veću dobit nego prethodne. Zato ova naša mera ima za cilj da sanira to izvlačenje para iz budžeta građana koje se u 2022. desilo. Inače, ovaj porez su iz istih razloga usvojile gotovo sve zemlje Evrope, pa je pitanje za našu Vladu zašto sa uvođenjem ove mere odugovlači.

Vlast ubeđuje građane da je inflacija pod kontrolom, a cene osnovnih životnih namernica su “otišle u nebo”. Kako je to moguće?

– Inflacija nije pod kontrolom, jer njen rast ne usporava, a prema izjavi guvernerke Tabaković inflacija neće usporiti ni naredne godine, već se nadamo sredini 2024. Stanje je takvo da je inflacija u oktobru iznosila 15% na opštem nivou, dok je rast cena hrane iznosio 24%. Ovako visoka inflacija podriva i životni standard građana i ekonomski rast. Mi smo kroz inflatorne epizode već prolazili, znamo da je posledica privredna paraliza koja može da potraje i godinama, pa je pravo pitanje zašto Vlada nije spremna da preduzme mere koje bi inflaciju stavile pod kontrolu. Ne smemo da zaboravimo ni da je uzrok inflacije isključivo ponašanje naše Vlade koja je tokom i nakon korone bez mere trošila državni novac, kao i Narodne banke Srbije i koja je u istom periodu skoro nekontrolisano štampala novac.

Od početka rata u Ukrajini stanarine su povećane gotovo dvostruko. Da li postoji način da se Beograđani koji iznajmljuju stanove zaštite od prevelikih kirija?

– Problem sa stanovanjem u Beogradu postoji i mnogo pre rata u Ukrajini. Nekoliko godina unazad cene nekretnina rastu po stopi od 10-15% godišnje, što plate koje zarađuju građani Srbije više ne mogu da isprate. Priliv ljudi iz Rusije i Ukrajine je taj problem samo brže doveo do tačke neizdržljivosti. Za sve ove godine, dok se na tržištu nekretnina pravio neodrživ balon, vlast je stajala po strani i hvalila se kako imamo neviđeni građevinski bum. Odlično, sada vidimo posledice tog buma, ljudi više ne mogu da priušte da žive u gradu u kom su rođeni.

Dobro, šta je rešenje vaše stranke za taj problem?

– Predlog SSP-a za je početak gradnje najmanje 2.500 stanova godišnje od strane grada Beograda koji bi građanima bili izdavani po regulisanim cenama. Takvu politiku imaju gotovo sve zemlje Evrope, a posebno razvijenu politiku javnog stanovanja ima Beč od kog možemo mnogo da naučimo – priuštivo stanovanje, savremena arhitektura, humana gradnja sa parkovima, energetska efikasnost i urbanistički red. Mnogo je prednosti bečkog pristupa, samo o njemu bismo mogli da posvetimo ceo jedan intervju.

Istakli ste da što duže budemo odlagali izbor između Evrope i Evroazije, ekonomske posledice će biti teže. Šta mislite, zašto vlast i dalje odugovlači po tom pitanju?

– Pravo pitanje je kada će Vlada Srbije skupiti hrabrost i doneti odluku da se naša spoljna politika uskladi sa evropskom. To nije nikakav ustupak Evropi, već naš nacionalni interes. Mi smo sa prolongiranjem sankcija sebi već naneli značajnu spoljnopolitičku štetu, a kao da smo zaboravili da su srpska ekonomija i društvo gotovo u potpunosti integrisani sa evropskim: EU je najveći investitor u Srbiji, EU je najveći izvor savremenih tehnologija koje dolaze u Srbiju a koje podižu produktivnost naših radnika i povećavaju nam životni standard, u EU se nalazi naša najveća dijaspora – preko milion naših ljudi živi u EU.

Da li je svrstavanje uz Evroaziju realna alternativa svrstavanju uz EU?

– Za Srbiju zbog svega što sam prethodno rekao ne postoji druga alternativa osim svrstavanje uz EU, a da ne dođe do ozbiljnijih ekonomskih i društvenih potresa. Priče o tome da treba da se okrenemo Rusiji i Kini su bajka. To niti je fizički moguće, jer ne možemo da preselimo zemlju 5.000 kilometara na istok kako bi nam se trgovina sa njima isplatila, niti su Rusija i Kina izvor savremenih tehnologija koje su osnov privrednog razvoja, jer se i one same oslanjaju na zapad kada je tehnologija u pitanju. I na kraju, i možda najvažnije, nisu ni šampioni vladavine prava i ljudskih sloboda koji su osnova razvijenih društava.

Svedoci smo sve veće zaduživanja naše zemlje, i vlast na taj način kao da pokušava odloži kolaps srpske ekonomije. Koje su posledice takve ekonomske “strategije”?

– U Srbiji u prethodnih 10-ak godina nije sprovedena nijedna velika strukturna reforma koja bi održivo pokrenula privredni rast. Rast koji se desio bio je pokrenut globalnim rastom i zaduživanjem zemlje, ali ne i organskim rastom domaće privrede. Taj model rasta, koji je zapostavio poboljšanje temelja ekonomije, a oslanjao sa na laku artiljeriju stranih investicija je neodrživ i njegove manjkavosti postaju sve očiglednije. Zbog nespremnosti vlasti da zaustavi inflaciju, gomilanja javnog duga, raspada energetskog sektora, neminovnog smanjenja javnih investicija i generalno globalnog privrednog usporavanja, Srbiji preti ulazak u period stagnacije – godine sa niskim ili nultim stopama rasta, visokom inflacijom i padom životnog standarda. To je finalna cena zbira svih politika koje vodi naša Vlada i to kažemo sad dok trošak nesprovođenja reformi ne postane nepodnošljiv – zaključio je Mitrović.