"Radnička klasa ide u pakao" osvrt na 1. maj Željka Veselinovića

 “Teško se tome može stati na put” dodaje Veselinović objašnjava da su sindikati slabi, apatični, potkupljeni i posvađani. U takvim okolnostima veoma je teško radnicima i da se učlane u sindikat, pogotovo što u mnogim firmama svaki takav pokušaj uglavnom postane otkaz za onog koji se pobuni i želi da se bori za svoja prava.

 Veselinović je rekao da je slušajući ekspoze novog mandatara koji je bio pun fraza, obećanja i priča za malu decu nije mogao “da se otme utisku da je njegova najava gašenja sindikata u vojsci dovela do hapšenja Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata Srbije koji se ni kriv ni dužan evo već treći mesec nalazi u pritvoru samo zato jer je ukazivao na nezakonite radnje i težak socijalno-materijalni položaj zaposlenih u Vojsci Srbije”. 

 “Znači u 21 veku, u srcu Evrope, imamo mandatara koji želi da se obračunava sa nepodbnim sindikatima, dok one podobne časti debelo novcem iz budžeta i dobro plaćenim članstvom u raznim Upravnim i nadzornim odborima. Zato i jesmo danas tu gde smo. Zato nam je sindikalna organizovanost koja je 2012. godine bila negde oko 50% od ukupnog broja zaposlenih danas pala na oko 20%. To je veoma zabrinjavajuće i poruka svima da će ova vlast dodatno raditi na slabljenju sindikata koji su kakvi takvi poslednja brana radnicima od strane bahatih poslodavaca” ističe Veselinović. 

 -Dugo godina se bavim ovim poslom, borio sam se protiv svake vlasti još od Milosevića jer smatram da su sindikati prirodni protivnici svake vlasti, ne neprijatelji nego protivnici, ali ovakvo rušenje radničkog pokreta i radničkih prava kao u poslednjih 12 godina nikada nije bilo. Propagiranje politike siromaštva je nešto što će ovu vlast upisati u istoriju rušenja radničkih prava. U srcu Evrope živi narod koji umesto da se bori za sebe i svoju decu on uporno viče "Ćuti može i gore". E pa neću gore. Želim bolje i za sebe i za sve radnike Srbije. Nikada se nećuu predati u toj borbi za radnička prava. Sindikat i ta borba su moj život. Nepravdu ne trpim i pozivam ljude da se ohrabre, pobune, dignu glas i pokažu hrabrost i dostojanstvo koji su ovaj narod krasili vekovima. Dosta torture, poniženja, lažnih obećanja. Dignimo glas i ne dozvolimo da postanemo Kineska kolonija i zemlja nuklearnog otpada. To možemo samo zajedno i složno. Ja mogu da se borim sa tobom,ali ne mogu da se borim za tebe. To je stara poslovica koje se moramo pridržavati. 

 “I za kraj. Kao jedini predstavnik radnika, kao predsednik sindikata i kao poslanik sa liste Stranke Slobode i pravde u prošlom sazivu predložio sam uz podršku poslaničke grupe predlog Zakona o radu. Jedan potpuno nov, moderan evropski zakon o radu koji su izradili ugledni profesori radnog prava i koji je usklađen sa Evropskim radnim zakonodavstvom. Takav zakon bi radnicima Srbije doneo mnogo bolji život, veće plate i mnogo bolje uslove rada. Predložio sam, obrazložio i na kraju je samo 23 poslanika opozicije glasalo da se taj zakon nađe na dnevnom redu. Poslanici vladajuće koalicije bili su protiv toga. Znači glasali su direktno protiv boljeg položaja radnika. I to je činjenica i to svi moraju da znaju. Ipak me to neće obeshrabriti i obećavam da ću i u ovom sazivu ponovo predložiti taj zakon i videćemo ko će i kako glasati ovaj put. Videćemo da li hoćemo evropski ili kineski model zakona o radu. Ako budemo dozvolili da nam prava kroje Kinezi, koji su ovde poznati po žestokom izrabljivanju radnika, onda nam pomoći nema i zaslužujemo to što nam se dešava. Ipak ja verujem u radničku solidarnost i konačnu pobedu radničke klase pre ili kasnije” zaključio je Veselinović.