RO SSP: Šta je tačno kvalifikovalo ministarku za zaštitu životne sredine za reizbor?

Formiranje Vlade Republike Srbije nametnulo je pitanje  – koje uslove treba da ispune ministri da bi bili reizabrani? Pretpostavlja se da bi glavna kvalifikacija bila da su bili uspešni u svom mandatu, da su doprineli radom svog ministarstva da se problemi rešavaju umesto što se gomilaju.

Ministarka Irena Vujović proslavila se vodeći najneuspešnije ministarstvo – Ministarstvo zaštite životne sredine, gde nam građani umiru od rekordnog zagađenja vazduha, gde i dalje nemamo centre za preradu otpadnih voda, gde deponije širom Srbije niču kao pečurke, gde se više šume poseče nego što se zasadi, gde se gura nastavak projekta Rio Tinto i pored zvanične zabrane Vlade. Ako uzmemo u obzir činjenicu da su ostvareni prihodi od naknada u oblasti životne sredine za 2019. godinu iznosili 1,9 milijardi evra, dok su ukupni troškovi za iznosili 389 miliona evra u 2020. godini, možemo da konstatujemo da je ministarka Irena Vujović odgovorna za 1,5 milijardi evra koje su uzeli, ali ih nisu potrošili na zaštitu životne sredine čemu je novac bio i namenjen.

Pretpostavljamo šta je tačno kvalifikovalo Irenu Vujović da nastavi svoj mandat:

• Zagađenje vazduha

–       Havarija u TENT-u gde se mešao ugalj sa jalovinom,

–       Preko dva miliona individualnih kućnih ložišta širom Srbije (300.000 u Beogradu) koji i dalje nisu rešeni.

–       Kineska kompanija Ziđin koja uništava životnu sredinu u Boru i Majdanpeku

–       Linglong čija će fabrika guma da uništi životnu sredinu u Zrenjaninu

–       Fabrika vode u Zrenjaninu (vrednosti 15 miliona evra) koja je oteta prisilnim stečajem da bi zatim bila privatizovana za 3,5 miliona evra

• Otpadne vode koje širom Srbije završavaju u našim rekama za šta niko nije snosio odgovornost
• Masovna seča šuma – dok neke manje zemlje sade godišnje preko 20 miliona stabala, u Srbiji se godišnje poseče 3,3 miliona m3 drveća (Heinrich Bool Stiftung), mnogo više nego što se pošumi.
• Deponije kojih ima oko 7.000 širom Srbije dok se umesto centara za preradu otpada planiraju spalionice koje će dodatno zagađivati vazduh
• Rio Tinto koji i pored zvanične zabrane nije prestao sa svojim aktivnostima već je nastavio da kupuje zemljište na mestu planiranog rudnika litijuma, a takođe je i raspisao konkurse za nova radna mesta dok ministarka ne želi da reaguje.

Problema je previše da bi mogli ovde da ih nabrojimo. Pitamo se da li treba da čestitamo ministarki na dosadašnjem „dobro obavljenom poslu“ ili da se zapitamo da li je uništavanje životne sredine i ugrožavanje zdravlja građana Srbije glavna referenca za mesto ministarke ekologije?

Resorni odbor za ekologiju SSP