Profesor Miroslav Panić: Dragi Dositeju, knjige smo zaboravili, ali zato Srbija u Lambordžiniju i Meklarenu, ide brze, jače, bolje u propast

" Knjige, braćo, knjige,

a ne zvona i praporci."

             Dositej Obradović-prvi srpski prosvetitelj

Pre dva veka Dositej je ovu poruku poslao srpstvu, a pre svega srpskoj mladeži, koja u knjigama i obrazovanju trebalo da vidi snagu i moć, pravi put ka dostojanstvenom životu i slobodi, koje samo znanje i hrabrost mogu osvojiti. Nažalost, nakon dva veka od ove moćne poruke, jasno nam je da su se prioriteti promenili. Rezultati su svima vidljivi na svakom koraku. Knjige niko ne ceni, a znanje se ne poštuje.

Prosveta naša, kojom smo se ponosili pred svetom, dospela je, nažalost, na niske grane. Svi su nezadovoljni - roditelji, deca i nastavno osoblje. Nastavnici, profesori, učitelji su svima krivi. Potcenjeni, a značajan broj i ucenjenih prosvetnih radnika, niti mogu da odbrane svoj poziv , ni svoj status, pa samim tim ni sami sebe.

Partijski direktori, školski načelnici, politički šerifi, odlučuju o svakom novom pridošlom prosvetnom radniku. Poslednjih  deset godina mora se biti član SNS-a, moraju se obezbeđivati kapilarni glasovi, mora se ići na mitinge i mora se aktivno učestvovati u kampanji stranke ukoliko se želi pun fond časova. Za jedno mesto nastavnika sa 100% radnim vremenom, primaju se troje do četvoro kolega koji dele fond časova i tako se stvaraju ucenjeni ljudi.

Roditelji i sami opterećeni svojim materijalnim problemima, niti imaju vremena, a možda ni volje da prate svoju decu svakodnevno, da pričaju o njihovim školskim i ostalim problemima. Ljuti na nastavnike, ne vide ili ne žele da vide glavnog krivca za sve probleme. Žmure na SNS sistem.

Naša deca, đaci naši, najbolji su deo ove sumorne priče. Pametni, pronicljivi, shvatili su kako se najlakše, najbrže i sigurno uspeva u društvu koje smo sami stvorili. Vide oni da je lakše kupiti diplomu i učlaniti se u partiju na vlasti, samim tim- sve brige su rešene. Ako sa jedne strane stoje  kriminalci i njihovi pajtosi političari vlasti i kumovi predsednika koji voze najbolje automobile, a sa druge strane mi, nastavnici koji se muče da prežive mesec, izbor je, nažalost, lak.

Gradski odbor Stranke slobode i pravde u Kruševcu je još prošle godine predložio da se iz gradskog budžeta grada Kruševca obezbede besplatni udžbenici za sve osnovce i srednjoškolce. "Nema para, nema volje", to su njihove reči, a zapravo, neće da prihvate taj predlog. Daje se novac za "boćanje", "podvodni hokej", prigradski stadion šerifovog sina i za još mnogo onoga što nam je "preko potrebno".

Na kraju želim da kažem da nisu kriva deca - krivi su oni na vlasti, a bogami i mi što ćutimo i trpimo.

Dragi Dositeju , knjige smo zaboravili, ali zato Srbija u Lambordžiniju i Meklarenu, ide brze, jače, bolje u propast. I zvona i praporci su glasni.

Profesor srpskog jezika i knjizevnosti
Miroslav Panić
SSP Krusevac