SSP Niš: Jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zahtev prosvetnih radnika, jeste uspostavljanje jasnih i preciznih zakonskih kazni u KZ RS za napad na zaposlenog u obrazovanju

Imajući u vidu dugo godina nagomilavane probleme zaposlenih u sistemu obrazovanja, kao i sveukupno uništavanje i devastiranje samog sistema od strane mnogobrojnih „vršioca reformi“ i poslušnih partijskih kadrova, i početak ove školske godine obeležio je štrajk upozorenja prosvetnih radnika širom Srbije. Naravno, više nego opravdan. Ustali su prosvetni radnici u Beogradu, Nišu i mnogim drugim gradovima, nije radilo skoro 90% škola u Srbiji, a nakon još jednog u nizu propalih pregovora sa nadležnima u Ministarstvu i Vladi, odnosno još jednog u nizu potcenjivačkih ophođenja tih institucija prema zaposlenima u obrazovanju.

Održani štrajk upozorenja svakako podržavam, kao neko ko je preko 27 godina u sistemu obrazovanja, kao i najavljene buduće akcije ukoliko do dogovora sa Ministarstvom i Vladom ne dođe, što realno niko i ne očekuje da će se desiti. Očekujem i da će se među svim prosvetnim sindikatima uspostaviti preko potrebno jedinstvo u ispoljavanju zahteva i u istrajavanju u njihovoj realizaciji, što je svakako neophodno, imajući u vidu da smo svi na istom putu i zadatku. Jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zahtev prosvetnih radnika, jeste uspostavljanje jasnih i preciznih zakonskih kazni u KZ RS za napad na zaposlenog u obrazovanju, kao i na njegovu imovinu i člana porodice, a što su podneli predstavnici poslaničkog kluba SSP u Narodnoj skupštini, kroz predlog izmene KZ RS, što bi bilo neophodno usvojiti što pre.

Mišljenja sam da se jasno moraju evidentirati svi problemi u obrazovanju, kojih je premnogo, i da svi oni zajedno moraju biti predmet zahteva prema nadležnim organima. Od mera za bezbednost svih u školama, preko mera za lakše i teže povrede obaveza učenika, materijalnog položaja zaposlenih koji je poražavajući, ukidanja anonimnih predstavki, isplate neisplaćenih naknada i dugovanja, isplate Novogodišnjih nagrada prema PKU, sve do poboljšanja uslova rada i nastave, sređivanja škola, obezbeđivanja uslova za rad dostojnim čoveka itd. Jedino tako i jedino svi jedinstveni, oslobođeni bilo kakvog iracionalnog straha, možemo postići željene rezultate koji su neophodni za normalno postojanje sistema.

Aleksandar M. Robajac,
Master elektrotehnike i računarstva
Član GrO SSP – Niš