SSP usvojila Deklaraciju "Srbija u EU 2030!"
25. mart 2023. 13:45
Da bismo stigli tamo gde želimo moramo prvo da znamo gde smo sada, ali moramo i da shvatimo kako smo se našli tu gde smo sada. Tu gde smo sada nas je dovela politika onih koji su na vlasti bili devedesetih i koji su na vlasti sada.
Njihova politika je politika koja je bazirana na večitom izdržavanju. Traže da izdržimo razne nepravde kojima smo navodno izloženi od sveta, a istina je da su to u najvećem broju bile njihove katastrofalne greške zbog kojih smo svi trpeli posledice.
Tražili su da izdržimo ratove u koje su nas uvukli svojom politikom. Da izdržimo sankcije u koje su nas uvukli svojom politikom. Da izdržimo to što imamo niže plate od svih, što je posledica njihove politike. Stalno su od nas tražili i traže da nešto izdržimo. Već decenijama se u Srbiji njihove političke greške i promašaji objašnjavaju posledicom svetskih zavera, svetskim nepravdama, time da nas svi mrze.
Što je ovaj narod bednije živeo to su nas više proglašavali herojima oni koji su nas u te bede gurnuli. Mladost je žrtvovana u ratovima da bi ih njihovi dželati proglašavali herojima. Svedoci smo decenijskog građenja politike na žrtvama i bedi od strane vlasti, ali nikad sopstvenoj. Samo bedi naroda.
Tako su i penzioneri postali heroji jer su im uzete penzije. Lopovi su svoje žrtve proglasili herojima. I tako nekoliko decenija. Uz obećanje da će nam biti bolje samo još herojski da izdržimo da prođe novi talas bede koji ide po leđima svake generacije u porodici. Restrikcije, sankcije, nestašice, ratovi, inflacije, tranzicije, pogubne ekonomske mere, zakasnele reakcije, partokratski promašaji, stranačka čerupanja javnih preduzeća, manipulacije narodom, propagande...sve ima za rezultat patnju građana koje oni koji su sebe sačuvali njihovom patnjom proglašavaju herojima.
Za lošu vlast je dobar samo narod koji pati. Takva vlast će ubeđivati građane da pate zbog tuđih grešaka, zbog stranaca koji nas mrze, zbog nekih bivših vlasti, ali nikako zbog politike vlasti. Neće loša vlast narod kome je dobro. Nego narod koji se nada da će mu biti dobro. Jer je nada jedino što loša vlast može da ponudi u odustvu sistema i institucionalizacije nepravdi. Nada da ćemo živeti ne dobro nego malo bolje, da ćemo umeti da se snađemo u odsustvu uređenog društva, u odsustvu sistema, u nepravdi u kojoj živimo.
Posle više od decenije ovakve politike, mi smo danas zatrpani problemima. Nerešavanje problema korupcije, urušenih institucija, gubitka slobode, krize društva i države su se odavno prelili na građane koji su ophrvani svojim svojim problemima. I o tome sve znamo. Sve znamo o problemima. Znamo i da nemamo ništa od pričanja o problemima. Vreme je da pričamo o rešenjima. Rešenjima koja će nam doneti ono što nam pripada: uređen sistem, državu koja je oslonac, i normalan život.
„Evropska unija nije savršena, ali je najbolje što imamo.“
Godinama nakon ove rečenice Zorana Đinđića, Srbija i dalje živi daleko od uređenog sistema, daleko od evropskih vrednosti kojima pripada i koje joj pripadaju.
Evropska unija ne sme ostati nedosanjan san srpskog društva. Evropska unija mora postati naša realnost. Jer to jedina garancija da se u Srbiji može živeti normalno, u uređenom društvu i zdravom sistemu.
Ali i mi moramo da se promenimo. Mi moramo da promenimo naše poglede na sebe, na svet, na naš doprinos društvu. Mi moramo da promenimo sistem. I ono najvažnije. Mi moramo da promenimo naš pogled na budućnost. Moramo da verujemo da možemo drugačije, moramo da verujemo da može! Oni koji su zagledani u prošlost ili zabrinuti za sadašnjost, sigurno će propustiti budućnost.
Promene koje su pred nama nisu stvar izbora, one su stvar neizbežnosti. Ako se ne promenimo, nećemo uspeti. Ako se ne promenimo, ne možemo da se nadamo normalnoj budućnosti. Budućnost, to je naša prilika i obaveza. Ako želimo da izgradimo uređeno društvo, to moramo učiniti stvaranjem novih i pravednijih institucija. Jedini garant za to nam je Evropska unija.
Od pada Miloševića do danas nikada nije bilo važnije da se svim silama borimo da Srbija krupnim koracima zaokrene ka punopravnom članstvu u EU do 2030. Za prethodnih 20 godina Srbija nikada nije bila dalja od Evrope nego danas. Zato moramo da se vratimo na evropski kolosek.
Srbija se ubrzo posle pada Miloševića i radikala po ekonomskom razvoju poredila sa Mađarskom, Poljskom i Češkom, a danas se posle 10 godina vlasti naprednjaka i socijalista poredi sa Albanijom, Bosnom i Severnom Makedonijom.
Članstvo u Evropskoj uniji nije cilj po sebi, već jedini siguran način da se obezbedi dobar život za naš narod. Kada je Bugarska ušla u EU 2007. godine, imala je isti životni standard kao i Srbija. Danas, 15 godina nakon pridruživanja, životni standard građana Bugarske, građana koji žive u najsiromašnijoj članici EU, je za trećinu viši nego u Srbiji. Životi standard građana Rumunije za čak 50% viši od našeg.
Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka su od ulaska u EU još dalje otišle ispred nas, imaju i dva i tri puta viši standard od nas, a Slovenija, s kojom smo nekad živeli pod istim krovom, danas je u njihovom, a ne našem društvu.
SNS i SPS nisu učinili ništa da Srbiju uvedu u Evropu, ali su učinili sve da Srbija ostane van Evrope. Iz jednog razloga – za njih takve u Evropi nema mesta, njih takve Evropa ne želi i za njih takve ulazak Srbije u Evropu znači njihov politički kraj.
Vlast u Srbiji i njihovi mediji su u prethodnih deset godina učinili sve da nas ubede da nas Evropa neće, da je umorna i da za nas nije spremna. To nije istina. Istina je da za prethodnih deset godina, ONI nisu uradili apsolutno ništa da Srbija postane punopravna članica EU. Zaustavljanjem svih evropskih reformi, ONI su ti koji su prekinuli evropski put Srbije.
I danas, posle toliko godina razaranja instutucija, poricanja demokratije, gaženja građanskih sloboda i gušenja slobode medija, mi, ljudi koji volimo ovu zemlju, ako zajedno radimo, možemo da je promenimo.
Moramo da znamo da je bitka za ulazak Srbije u EU bitka za demokratiju, jer u EU nema mesta za autoritarizam i nedemokratske prakse.
Odustajanje od Evropske unije nije odustajanje od članstva, nego odustajanje od toga da verujemo da se ovde može živeti normalno.
Ako prolazite kroz težak period, morate da nastavite. Jer ako zastanete, propali ste. Ono kroz šta mi, kao najveća opoziciona stranka prolazimo od izbora do danas, jeste teško i mi moramo da se sa tim suočimo i da nastavimo dalje. Moramo da se suočimo sa rezulatima koje smo ostvarili, da se suočimo sa greškama koje smo napravili, da se suočimo sa teškim odlukama i njihovim posledicama.
Naš poziv kao političara nije da negujemo realnost ovakva kakva je, niti da prihvatamo da stvari ne mogu da se promene. Naš poziv je da učinimo sve da je promenimo i onda kada niko drugi osim nas u tu promenu ne veruje.
Mi moramo da verujemo da se može živeti u uređenom društvu. Jer je to verovanje fundament života, pokretač svakog zdravog društva i temelj za promenu sistema.
Ovo nije samo pitanje naše politike, ovo je pitanje našeg opstanka kao društva i države.
Smisao reformi koje su uslov našeg članstva u EU ne treba da sprovodimo zbog EU, nego zbog sebe. Te reforme Evropskoj uniji znače samo jednu uređeniju zemlju u Evropi više, a nama znače da Srbija postane ono što može da postane. Uređena evropska zemlja.
SSP je garancija takvog života koji nas vodi u Evropsku uniju. SSP će ostati tačka okupljanja svih demokratskih, progresivnih, odgovornih, političkih aktera u zemlji. Samo SSP ima tu političku, organizacionu i, najvažnije, ljudsku snagu da okupi sve društvene aktere željne promene i da te duboke društvene promene iznese.
Borba za pravedno društvo je suština našeg političkog delovanja, a članstvo u EU je naša obaveza prema budućim generacijama.
Stranka slobode i pravde je jedini garant članstva Srbije u Evropskoj uniji do 2030 godine. Svi u ovoj sali, svi u Srbiji znaju ko to ne može. Mi znamo ko može. Mi! Mi to možemo. I hoćemo. Ako nam građani ukažu poverenje mi garantujemo da će Srbija do 2030. godine biti član Evropske unije. To je naša misija u politici, naš cilj. I mi ćemo taj cilj i ostvariti.