SSP Užice: SNS bi voleo da građani ne veruju svojim očima već njihovim praznim obećanjima

Gospodo iz SNS, u vašoj reakciji na saopštenje Stranke slobode i pravde zapravo priznajete da ne umete da rešite problem parkiranja. Samo tako se može razumeti to što  obećanje da će  prostor Trga ponovo biti pešačka zona kada nađete rešenje za parking, što je vaš posao za koji vas građani plaćaju. Potrošili ste deset godina i niste uradili ništa iako ste našim parama plaćali sebi bliske firme koje su na kraju ustanovile da grad nema dovoljno parking prostora.

Svi znaju da ga nema, a sve više Užičana shvata da ga neće ni biti sve dok vi budete donosili odluke. Kada bi hteli da odgovaramo u vašem maniru na vašu lažnu optužbu kako nameravamo da iselimo stanare .... mogli bismo da vam kažemo da vi planirate da zabranite automobile. Ali bolje da to ne radimo jer svašta može da vam padne na pamet.

 

Gospodo, ozbiljni ljudi se ne hvale zapušenom česmom sa polomljenom plastičnom cevi koja viri iz usta lava.  Pristojni ljudi se gospodo, ne kite tuđim perjem kao što to vi radite kada spominjete uspehe sjajnih đaka i menadžmenta Tehničke škole, samo da bi sakrili da upravo ta deca užinaju na haubama automobila jer ste dopustili da školsko dvorište postane parking. Vlast koja brine o građanima nikada ne betonira zelene površine, i ne drži sadnice u kupus kacama kao što to radite vi koji niste bili u stanju da omogućite deci bezbedan ulaz u školu već su morali da se provlače ispod skela dok su im nad glavom visila kolica sa grđevinskim materijalom.

 

Mogli bismo da vam navedemo još koliko hoćete primera nestručnih, bahatih i sumnjivih odluka SNS vlasti u Užicu zbog kojih je 10% stanovništva pobeglo iz Užica za vreme vlasti SNS-a. Ali nije potrebno, Užičani više veruju svojim očima nego vašim praznim obećanjima koje ponavljate vređajujći nam inteligenciju. Tim očima, Užičani vide da vi, gospodo iz SNS-a, niste u stanju ni da održavate ono sto su neki pre vas napravili, a kamoli da nešto unapredite. I zato ste nervozni pa sve češće pišete, a neki od vas po gradu pričaju kako znate da vam je vreme isteklo.