SSP Čačak: Ljudi nisu potrošna roba, radnici moraju biti zaštićeni

Država je uspešna u onoj meri u kojoj se njeni građani osećaju sigurno i zaštićeno.
Država u kojoj ljudi strahuju za golu egzistenciju, u kojoj institucije ne funkcionišu, a vlada se strahom i ucenama ne spada u red modernih, uspešnih država. U Srbiji se stepen ljudskih prava smanjuje iz godine u godinu, a posebno ugrožena kategorija su radnici. Kompanije stranih investitora koje subvencioniše naša vlada su stepen prava radnika vratile na nivo iz devetnaestog veka.

Radi se i po dvanaest časova dnevno, radi se vikendom, meri se vreme koje radnici provedu u toaletu, oprema u kojoj rade i sa kojom rade je često neodgovarajuća, pa dolazi do povreda na radu, sa tim što se od povređenog radnika očekuje da već sutra nastavi sa radom, jer radnik na bolovanju je radnik pred otkazom.
Norme koje su propisane su daleko veće od normi propisanih u drugim evropskim zemljama i usled napora izazvanih nerealnim ciljevima dolazi do oboljenja i degenerativnih procesa na rukama radnika.
Neretko radnici rade u halama bez ventilacije, grejanja, sa vrelom gumom koja ispušta otrovna isparenja (poput čačanskog Forverka).

Stepen zaštite na radu i u fabrikama namenske industrije u Srbiji nije na zavidnom nivou. „Milan Blagojević“ iz Lučana je pod pritiskom javnosti posle tragedije u kojoj su život izgubila dva radnika svojim radnicima dao odgovarajuću odeću i obuću. Još uvek ne znamo šta je uzrok eksplozije u fabrici „Sloboda“ u Čačku, kao ni to šta je preduzeto da se takvi ekscesi ne događaju?
Ljudi nisu potrošna roba, radnici koji donose profit svima (počev od menadžmenta, preko vlasnika fabrika do države) moraju da budu zaštićeni, poštovani i da se vrati staro pravilo tri osmice:Osam sati rada, osam sati odmora i osam sati sna.

GrO SSP Čačak