Stefanović o pomeranju spomenika srpskim vojnicima u Prištini "Uvreda za potomke žrtava Prvog svetskog rata"
15. novembar 2023. 10:38
Pomeranje spomenika srpskim vojnicima u Prištini, koji su svoje živote ugradili u temelje Evrope i slobodne Srbije i Balkana, je sraman pokušaj revizije istorije i predstavlja uvredu za sve potomke žrtava Prvog svetskog rata. To što je spomenik premešten u Prištini bez obaveštenja i dijaloga nastavak je Kurtijeve politike koja negira postojanje Srba i ima za cilj da ih protera sa Kosova i Metohije.
Obračun sa grobovima koji je do sada bio odlika anonimnih ekstremista koji su pod okriljem noći lomili i rušili spomenike, od pre nokoliko dana je postao zvanična politika vlasti u Prištini koja podršku ima kod ambasadora zemlje saveznice. Nekada su predstavnici bratskog i savezničkog francuskog naroda obezbeđivali brodove i municiju kojima su spasili srpski narod i vojsku.
Nekada je Francuska ponosno pamtila veliko savezništvo dve zemlje u Prvom svetskom ratu. Danas je čin francuskog ambasadora primer sramote i stida sopstvene istorije zarad zaštite od eventualne mržnje zvanične Prištine. Pogotovo je tragično što je francuski ambasador doneo sam odluku o pomeranju spomenika palim srpskim junacima u ratovima od 1912. do 1918. u sramnom činu autocenzure i straha od moguće nepovoljne reakcije Prištine. Koliko će se poniziti velike države braneći se političkih i medijskih otrova Kurtijeve vlasti? Kolika je cena smirivanja i podilaženja jednostranim akcijama i snovima o lažnoj nacionalnoj veličini u našoj Evropi?
Svako ko danas ćuti na ovo, direktno podriva evropske vrednosti i civilizacijska dostignuća 21. veka. Svako ko ne osudi ovaj vandalski akt direktno radi protiv pomirenja srpskog i albanskog naroda koji je preduslov održivog rešenja, evropske perspektive i boljeg života svih na Zapadnom Balkanu. Kako misli francuski ambasador da će se Srbi i Albanci miriti ako se plaši istorije da ne uđe u kadar na komemoraciji? Ne može se slavna istorija sakriti, koliko god je pomerali u stranu. To bi predstavnik zemlje Voltera, Dekarta, Foša i Deperea morao znati. Veliki spomenik Zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu bi zavapio da može.
