Stefanović: Vulin više ne treba režimu, šalje poruke odlazećeg čoveka [ INTERVJU ]

“Deluje mi da i u EU ne gledaju na izjave Aleksandra Vulina kao nešto mnogo opasno, jer je i njima jasno da su to poruke odlazećeg i isfrustriranog čoveka. Nadam se da će Vulinu biti bolje nakon Moskve, u svakom smislu”, kaže u intervjuu za novine “Nova” potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović.

Kaže i da je za ovih 10 godina vlasti SNS pokazala da je sve manje bitno ko formalno obavlja najvažniju izvršnu funkciju u državi, te stoga vladu nemamo ni pet meseci posle izbora.

Kad Aleksandar Vučić gotovo pet meseci nakon izbora kaže da nije ključna stvar da li će ime mandatara nove vlade saopštiti sad ili za nedelju dana, šta to znači? Treba li nam uopšte premijer?

Za ovih deset godina vlasti SNS izgleda da je sve manje bitno ko formalno obavlja najvažniju izvršnu funkciju u državi. Srbija se nalazi u ozbiljnim ekonomskim, energetskim i drugim problemima. Naročito je vidljivo da nam propadaju EPS, Telekom i druga važna javna preduća, do mere da je nužno uvesti vanredne mere jer uskoro možemo ostati i bez struje i bez EPS-a. Uz to, korupcija je ogromna i guta velike delove narodnog novca. Imamo svakodnevno divljanje cena. Ne treba posebno isticati da nas čeka teška zima sa nedovoljno energenata koji postaju preskupi a koje ne možemo da proizvedemo jer su nesposobni kadrovi vlasti sve upropastili. Moramo doneti odluku o usaglašavanju naše spoljne politike sa EU. Baš zbog svega nabrojanog, normalno bi bilo da imamo Vladu već par meseci.

Mislite li da sa novim premijerom može doći do nekih bitnih promena?

Ne verujem u neke bitnije promene postavljanjem novog premijera jer je na snazi kontinuitet u lošoj politici. Sistem je u lošem stanju, toliko da ga moramo hitno i dubinski promeniti ako mislimo da se Srbija spasava. Ima puno izreka koje ovo stanje opisuju, ali je adekvatna ona kad uđete u pogrešan voz, sve stanice su vam pogrešne. Ne verujem da iko u Srbiji veruje da će na primer Brnabićeva ili Vučević doneti toliko važan lični i profesionalni pečat da će Srbija prodisati i rešiti probleme. Naprotiv.

Ministar Aleksandar Vulin je bio u poseti Rusiji i odatle poslao novu seriju proruskih poruka. Koliko je to iz perspektive EU nanelo štete Srbiji?

Mislim da Vulin više ne treba ni režimu u Srbiji i da je svakome jasno koliko štete nanosi našem položaju, odnosima sa susedima i odnosima sa EU. Deluje mi da i u EU ne gledaju na izjave Vulina kao nešto mnogo opasno, jer je i njima jasno da su to poruke odlazećeg i isfrustriranog čoveka. Prosto, kad čovek stavi svoje porive i nesputane emocije ispred interesa svoje zemlje a uz to je ministar, to nikako ne može biti dobro. Zato se nadam da će Vulinu biti bolje nakon Moskve, u svakom smislu.

Verujete li da će Vulin ostati u vladi?

Nisam ni analitičar, ni prognozer. Sumnjam da će za njega biti mesta u ovoj Vladi Srbije.

Američki ambasador Kristofer Hil rekao je da bi Evropska unija trebalo da pokaže više ozbiljnosti po pitanju našeg prijema. Mislite li da je problem do EU ili do nas?

Mislim da je problem obostran. Ipak, kad ambasador Hil ovo kaže, on jeste u pravu u smislu da je EU previše davala „perspektive“ i „budućnosti“, a premalo konkretnih koraka u uključenju celog regiona u EU. Kad vam stalno neko priča o tome kako će jednog dana, možda, sve biti dobro a do tad nastavite sa reformama, kojih kod nas nema, onda i najtvrdokorniji podržavaoci EU u Srbiji gube motiv i veru da je to moguće.

Mora EU da ostvari ono što se predugo nagoveštava i jasno nam i precizno predstavi kad možemo ući u EU, šta ćemo do tad, kako će se Srbiji pomoći do tog momenta. Ima tu mogućih dobrih koraka koji su čak i simbolični, kao npr. da Zapadni Balkan bira svoje poslanike u Evropski parlament bez prava glasa, ali sa pravom da govore na sednicama. To ih ne bi mnogo koštalo a Balkanu bi bio jasan znak da smo dobrodošli. Mora se Brisel odmaći od „seminar retorike“, dok mi moramo promeniti naše države – obuzdati korupciju, srediti institucije, vratiti slobode i osnažiti ekonomiju.

Od izbora su česte tenzije na relaciji SSP – Narodna stranka, poslednji put oko toga da li je Miroslav Aleksić opsovao Mariniku Tepić i to zbog rasporeda sedenja. Mislite li da zbog ovakvih situacija cela opozicija gubi podršku među glasačima?

Nikada niko iz SSP-a nije govorio o psovanju, već o rečniku koji nije pristojan. Mi ne želimo da ulazimo u svađu sa bilo kim iz opozicije. O SSP neka priča ko šta želi. Mi na to, kao i do sad, nećemo odgovarati.

Na čelu ste skupštinskog Odbora za spoljne poslove. Na čemu ćete najviše insistirati?

Insistiraću na jednoj od inicijalnih sednica Odbora da se povede skupštinska debata o usklađivanju naše spoljne politike sa EU, da se iznesu stavovi svih predstavnika građana i da se razmotre posledice usklađivanja sa EU, kao i posledice neusklađivanja. Očekujem da ova rasprava bude nastavljena i na plenarnoj sednici i da se Skupština izjasni o ovom važnom pitanju. Mislim da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU jer bi u suprotnom posledice bile veoma loše po našu ekonomiju, energetiku i ukupan položaj Srbije koja bi mogla ponovo skliznuti u izolaciju. To ne može biti interes Srbije, bez obzira na emocije i bez obzira što ne verujem u sankcije kao takve i da one bilo šta zaista rešavaju. Ipak, mi ne možemo odlučivati samo srcem, već pre svega glavom i interesom Srbije i biti tamo gde je cela Evropa..

Učestvovali ste u osnivanju srpskog kokusa u američkom kongresu 2004. godine. O njegovom postojanju javnost malo zna, kao i o tome šta je njegova uloga. Koje su po vama njegove najveće zasluge i kako funkcioniše danas?

Srpski kokus je klub okupljanja kongresmena i senatora koji su zainteresovani za Srbiju i žele da joj pomognu. Brojnost i angažovanje ovih ljudi u Kongresu je od značaja za Srbiju, pošto oni mogu da utiču na američku Vladu i da iznose stavove o Srbiji koji ne moraju da budu u potpunosti u skladu sa stavom izvršne vlasti. Kokusi nisu lobi, dakle ne formiraju se novcem već isključivo na osnovu ubeđenja i veze sa izbornom bazom glasača srpskog porekla u Americi. Važno je što je Srpski kokus kad je osnovan vrlo brzo postao jedan od najbrojnijih etničkih kongresnih organizacija i što je zaustavio sve inicijative u Kongresu u prilog nezavisnog Kosova, kao i što je uvek podržavao Srbiju a ne neku određenu vlast. Potrebno je raditi sa Srpskim kokusom kao organizacijom u Kongresu koja jeste i može biti još jači glas Srbije u Vašingtonu.