Uveo bih Srbiju u EU do 2030. - INTERVJU Dragana Đilasa
02. april 2023. 11:15
Parlament koji bi trebalo da predstavlja ogledalo Srbije pretvorio se u rijaliti u kojem se akteri vređaju i tuku. U takvoj situaciji logično je da se održe vanredni izbori i da narod kaže svoj stav o uspešnosti vlade Ane Brnabić i Ivice Dačića, rekao je za dnevni list "Politika" Dragan Đilas.
Intervju prenosimo u celosti
Rekli ste da ste spremni za vanredne parlamentarne i beogradske izbore? Kada ih očekujete?
- Veći rast cena hrane od rasta plata i penzija, ogroman rast zaduženosti, po Srbiju nepovoljan sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom, loš ekonomski položaj zaposlenih u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu, veliki stepen agresije i polarizacije u društvu... To su samo neki od primera koji pokazuju dubinu krize u kojoj se nalazimo i nemogućnost vlasti da se izbori sa izazovima sa kojima se susrećemo. Parlament koji bi trebalo da predstavlja ogledalo Srbije pretvorio se u rijaliti u kome se akteri vređaju i tuku. U takvoj situaciji logično je da se održe vanredni izbori i da narod kaže svoj stav o uspešnosti vlade Ane Brnabić i Ivice Dačića.
Da li se smatrate odgovornim što beogradski izbori nisu održani ovog proleća?
- Ponavljanje izbora u Beogradu nisam obećao ja nego predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ja sam, kao predsednik najveće opozicione stranke, tražio ponavljanje izbora zbog jasne činjenice da su opozicione stranke dobile većinu glasova i da vlast nema legitimitet. Predsednik je pet dana nakon sastanka sa mnom rekao da će izbori biti ponovljeni u decembru 2022. ili na proleće 2023. godine. Na žalost obećanje dato građanima nije ispunio. Zbog toga je nastavljeno ruiniranje Beograda. Da li verujete da se danas u Beogradu ne gradi nijedna osnovna škola, obdanište, dom zdravlja, nijedna fiskulturna sala? Za pet godina koliko sam bio gradonačelnik izgradili smo devet škola, 17 fiskulturnih sala, 45 obdaništa, četiri doma zdravlja. Otiđite do Bulevara kralja Aleksandra i pogledajte kako izgleda posle 13 godina. A pogledajte na šta liče ulice i trgovi koje je radila sadašnja vlast, pogledajte na šta nam liče ulice koje nisu presvučene novim asfaltom deceniju i više. Divlji investitorski urbanizam, uništen gradski saobraćaj, ogromno zagađenje vazduha i ono što najvažnije uništavanje duha ovog grada... Sve su to posledice deset godina vlasti SNS-a i sve se to nastavlja jer iako obećani, ponovljeni izbori nisu održani.
Na prošlim izborima je Stranka slobode i pravde bila u koaliciji sa mnogim partijama koje su, odmah po konstituisanju Skupštine Srbije, krenule svojim putem. Da li bi SSP na novim izborima išla u predizborne koalicije i s kim? Da li biste ponovo formirali blok s Dverima?
- Mi se borimo da SNS i SPS odu sa vlasti, a da na vlast ne dođu ekstremističke partije poput Dveri ili Zavetnika čija je politika izuzetno opasna po Srbiju. Jasno smo rekli da za saradnju sa SSP-om nije dovoljno da je u pitanju stranka koja je protiv vlasti, već i da delimo iste vrednosti, kao i da ste jasno opredeljeni za ideju Srbije u Evropskoj uniji. Mi smo stranka koja smatra da Srbija treba da investira u obrazovanje, a ne u naoružanje, da se razvoj zemlje ne može bazirati samo na stranim investicijama već i na razvoju domaće privrede, da plate zaposlenih u zdravstvu, prosveti, pravosuđu moraju da se drastično povećaju. Predložili smo i način kako to da se uradi, jer smatramo da je, kako je govorio i Zoran Đinđić, kritika bez predloga rešenja besmislena. Smatramo da Srbija mora da zabrani izvoz ruda i da poput većine zemalja sveta naplati porez na ekstraprofit kompanijama koje su višestruko povećale dobit na osnovu situacije nastale ratom u Ukrajini... Zalažemo se da se sa poljoprivrednicima potpišu petogodišnji ugovori o garantovanom otkupu proizvoda, da Srbija dobije specijalnog tužioca za borbu protiv korupcije koja nas uništava. I garantujemo građanima da ćemo ako dođemo na vlast uvesti Srbiju u Evropsku uniju do 2030. Iz svega navedenog je je jasno da ne možemo da sarađujemo ni sa strankama vlasti ni sa ekstremnom opozicijom.
Šta mislite o evropskom predlogu za Kosovo i Metohiju, prema kojem je jedan deo, desne opozicije, kritičan i protestuje, iako je reč o dokumentu koji nije potpisan?
Za Stranku slobode i pravde Kosovo i Metohija su nadstranačko - državno pitanje. Zato smo dva puta u Skupštini predlagali da se formira komisija sastavljena od predstavnika svih stranaka, ali i SANU, SPC-a, univerziteta koja bi napravila zajednički tekst - platformu za razgovore sa Prištinom i međunarodnom zajednicom. Predložili smo i da se definišu crvene linije koje Srbija neće preći. Dali predlog da to budu priznanje Kosova i njihovo članstvo u UN. Da jasno kažemo da o svemu možemo da pričamo osim o te dve stvari. Na žalost vlast nije prihvatila naš predlog, a nije bilo ni podrške ostatka opozicije. Nastavili smo da se delimo i po ovom pitanju. Sada smo dobili ne predlog, kako vi kažete, nego sporazum koji je loš za Srbiju. Taj sporazum je od strane Evrope, kao i vlasti u Beogradu i Prištini prihvaćen, postao je sastavni deo poglavlja 35, i sada bi njegovo odbacivanje vodilo zemlju u izolaciju, što bi se odrazilo na ekonomiju zemlje, na plate, penzije, radna mesta. Za to što smo dobili ovakav tekst najveća odgovornost je na SNS-u i Aleksandru Vučiću koji je deset godina sam vodio pregovore, dok su režimski mediji kreirali sliku kako Srbija u toj „borbi“ sa Kosovom pobeđuje, iako smo u isto vreme Prištini dali sve ono za šta su naprednjaci tvrdili da nikada nećemo dati.
Zalažete se da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU i uvođenje sankcija Rusiji?
- Zalažemo se da Srbija postane članica Evropske unije, jer smo mi evropski narod i po svemu pripadamo Evropi. Kroz vekove smo dali ogroman doprinos njenom razvoju. Zalažemo se da imamo uređenu zemlju u kojoj se zna red. Ne treba mi da menjamo stvari u Srbiji zbog Evropske unije nego zbog nas. Nama je važno da imamo ekonomski sistem koji garantuje veće plate i penzije, nama je važno da imamo državu u kojoj se političari, razni biznismeni ne mogu da ponašaju bahato i da krše zakon. Nama je važno da imamo bolje zdravstvo, bolje obrazovanje, da privrednicima država bude oslonac i partner, a ne bič koji im stoji nad glavom. Da poljoprivrednici imaju veću sigurnost i veće subvencije da bi naša deca pila srpsko, a ne poljsko mleko... Uz sve te reforme koje zbog nas samih sprovodimo, mi moramo da naučimo da je jedini kriterijum za donošenje odluka interes Srbije. Znam da je većina naroda protiv uvođenja i delimičnih sankcija Rusiji, ali znam i kakvu cenu plaćamo i tek ćemo plaćati ako to ne uradimo. Kao odgovorni ljudi, moji saradnici i ja se zato zalažemo za uvođenje delimičnih sankcija Rusiji, odnosno prihvatanje stava koje danas imaju sve evropske zemlje osim Srbije. Mi smo deo Evrope i moramo joj biti partner. To je važno kako za naš razvoj, tako i za očuvanje naših nacionalnih interesa, uključujući i Kosovo.
Tema koju mnogi političari izbegavaju jeste položaj Srba u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Kako Vi to ocenjujete?
- Država Srbija ima obavezu da uvek i svuda štiti interese srpskog naroda. Jasno je da u Bosni niko ne može da menja Dejtonski sporazum i ugrožava nadležnosti koje u skladu sa istim ima Republika Srpska. Jasno je i da je proces promena u Crnoj Gori nezaustavljiv i da će to poboljšati položaj Srba. Gledajući tako smatram da su u ovom trenutku Srbi najviše ugroženi u Srbiji. Ugroženi su profesori Univeziteta jer se po Beogradu lepe plakati – poternice sa njihovim likom i to samo zato što neće da ćute. Ugroženi su radnici koji zvanično rade najviše u Evropi, a plate su im među najnižima u Evropi. Ugrožene su žene jer ih je deset ubijeno u ovoj godini dok se nasilje nad njima promoviše u rialitijima na televizijama Pink i Hepi. Ugroženi su uzbunjivači poput Aleksandra Obradovića iz Valjeva, novinari poput Milana Jovanovića iz Grocke kome je predsednik opštine organizovao paljenje kuće...Ugroženi su poljoprivrednici niskim otkupnim cenama i raznim monopolima, ugrožene su malim platama učiteljice, vaspitačice, zaposleni u pravosuđu, medicinske sestre, lekari koji odlaze iz Srbije u kojoj policijac specijalac ima duplo veću platu od lekara specijaliste i četiri puta veću od nastavnika. Ugroženi smo svi mi opozicioni političari o kojima vlast svakodnevno govori neistine. Iako su međunarodni novinari dokazali da su papiri sa kojima su nedeljama mahali režimski novinari i političari tvrdeći da imam račune na Mauricijusu laž niko od medija koji su me tada ``linčovali`` to nije objavio. Sve to ugrožava našu budućnost i zbog toga nas je za deset godina manje za milion. Moramo da se menjamo, moramo da prestanemo da se delimo, da se ne mrzimo jer drugačije glasamo, da shvatimo da partizana i četnika, kako to reče Matija Bećković, nema od 1945. Ako to ne uradimo za 30 godina će Srba u Srbiji biti ne više od tri miliona, a za 50 ne više od milion.
Neke studije pokazuju da bi iskopavanje litijuma moglo da bude dobra investiciona šansa Srbije o čemu ste i Vi svojevremeno govorili. Kakav je sada Vaš stav o iskopavanju litijuma?
Nisam menjao stav. Verujem da će jednog dana tehnologija dostići takav nivo koji će omogućiti da Srbija iskoristi rezerve rude iz koje se dobija litijum, a da to ne uništi život u velikom delu naše zemlje. Prema onome što sam do sada čuo i pročitao, takva tehnologija još nigde nije primenjena. Danas bi proizvodnja litijuma imala strašne posledice po životnu sredinu širom Srbije i zato sam protiv iskopavanja litijuma. Nijedan pojedinac, nijedna država nema prava da od nas traži da radimo bilo šta što se u toj zemlji, zbog štete koja bi se nanela prirodi, ne radi.