Zadnji voz za Čačak

„Vazduh je smeša gasova bez boje, mirisa i ukusa“. Tako piše u udžbenicima. Izgleda da ta definicija više ne važi. U Čačku vazduh i te kako ima boju, miris i ukus bolesti. Iz dana u dan smo na vrhu najzagađenijih gradova u Evropi, pa i u svetu. Dok Čačani ne mogu da udahnu punim plućima, gradske vlasti se protiv zagađenja bore njegovim ignorisanjem. To je doduše princip koji se odavno primenjuje u celoj zemlji pod vlašću SNS-a. Ako se o problemima ne priča, problemi ne postoje.

Gospodo, ovaj zagađeni vazduh dišete i vi, dišu ga i vaša deca. Postoji li u ovom gradu bar jedna stručna osoba koja će utvrditi zbog čega je vazduh ovoliko zagađen, ko su najveći zagađivači i dati predlog kako da se situacija popravi? Kako objasniti da se u večernjim satima zagađenost višestruko povećava. Zašto se stanovništvo ne obaveštava o zagađenosti i zašto niko ne saopštava preporuke za ponašanje u takvim situacijama koje direktno ugrožavaju ljudske živote.
Da li će gradonačelnik Milun Todorović aktivirati inspekcijske službe da ustanove koji naši sugrađani koriste prerađeno ulje, stare gume ili ostatke raznih univera sa kancerogenim lepkovima kao energente za grejanje.
Umesto najave izgradnje toplane na drvenu sečku, bilo bi bolje da ste najavili uvođenje filtera za prečišćavanje vazduha, kontrolu energenata koji se koriste za ogrev, umesto besomučne seče drveća bolje da ste organizovali stvaranje zelenih površina i sadili drveće umesto što sadite zgrade po celom gradu i ugrađujete behaton.
Posledice udisanja zagađenog vazduha ćemo osećati decenijama. Oni koji prežive će pričati o tome kako jedan grad nestaje zbog nebrige i neodgovornosti koja je svakako na ovoj vlasti i gradonačelniku Milunu Todoroviću.

Gradski odbor Stranke slobode i pravde Čačak