“Zlatibor - planina žrtvovana investitorima” Autorski tekst Katarine Mićunović

Zlatibor je definitivni, fizički dokaz pobede primitivizma i kulture koja u sebi objedinjuje turbo folk mentalitet, korupciju, kriminal, pohlepu i bahato, besvesno i bespovratno uništavanje životne sredine. Ujedinjene kao dominirajuće sile ovi fenomeni su ovu, nekada jednu od najlepših planina u Srbiji, doveli do stepena neprepoznavanja.

Piše: Katarina Mićunović

Apartmanski kompleksi, blokovi solitera, hoteli, tržni centri, parkinzi i milioni tona betona gutaju sve širi pojas nekadašnjih livada, proplanaka, šuma, tradicionalnih šetališta i izletišta. Niču na mesečnom nivou i ostavljaju vas zaprepašćenim tokom svake i sve kraće posete. Nekadašnje pristojne i planini primerene vikendice su potpuno nestale, vlasnici preostale ubrzano prodaju jer trpe pritisak investirora i umesto dvorišta, zelenila i pogleda imaju parkinge i blokove solitera od po deset spratova, prašinu, izduvne gasove i buku.

Ovako divljačku urbanizaciju, prati i potpuni saobraćajni haos, nedostatak parkinga, zagušenost saobraćaja, bezbroj privatnih vozila, građevinskim kamiona i mašina, turističkih autobusa, kvadova svih veličina i oblika i dodatna vrišteća, vašarska ponuda kojom ste zapljusnuti sa svih strana, nesnošljiva buka, dim stotina roštilja.    

Provincijski san Milana Stamatovića, predsednika SO Čajetina, o Zlatiboru, kao toponimu pod njegovom vlašću i mestu gde se “u štikli iz džipa ulazi direktno u noćni klub” se ostvario i uspeo je nemoguće, da betonira planinu i od nje napravi jedan ogorman stacionarni splav, u kom muzika trešti non stop ali samo za odgovarajuću klijentelu. Za ostale je ostavljena vašarska, kič ponuda koja otupljuje i zaglušuje čula,od kineske verzije panoramskog točka ili bezbroj štandova oko kojih vrište deca, dok roditelji prebiraju po novčanicima.

U tom opštem ludilu, koje šišti kao ekspres lonac pred eksplozijom, niko ali baš niko se ne pita odakle toliki novac, za takva kapitalna ulaganja i toliku izgradnju stiže, ko su stvarni vlasnici kapitala i kakvo je poreklo novca, u zemlji u kojoj skoro pola miliona građana živi u siromaštvu ili kakav uticaj vrši izgradnja ovog novog grada na životnu sredinu, da li je uopšte zakonski dozvoljeno uništavanje prirode, staništa biljnog i životinjskog sveta, endemskih vrsta, seča hektara i hektara ugroženih četinarskih šuma, zagađivanje nadzemnih i podzemnih vodotokova u tim razmerama.

To su pitanja za Tužilaštvo, ministarstva i Poresku inspekciju, ali tih insitucija u ovoj zemlji nema i to vrlo dobro znamo. Da bi se obezbedio nastavak rada najveće regionalne praonice novca, sklopljen je i savez sa SNS-om pa će i oni dobijati svoj deo kolača, ovaj put direktno, ne više preko posrednika, a i kćerka Milana Stamatovića će dobiti svoj, jer “karijeru” nastavlja kao narodni poslanik, u novom sazivu Skupštine.

Proces uništenja Zlatibora je bespovratan i nastavlja se, ali će ostati kako sraman primer zauvek i kao simbol jednog potpuno haotičnog, kriznog vremena u kom se život odvijao van biilo kakvih zakona i po srpskoj verziji pravila “prvobitne akumulacije kapitala”.  Žrtva je planina koje se sećamo u svoj njenoj lepoti, kao iz nekog drugog života.

Katarina Mićunović