Dok se školuju, ova deca donekle i imaju podršku države, svakako nedovoljnu i ne svi, ali nakon 18 godina ti već odrasli ljudi, od kojih su neki uspeli da se odškoluju za pojedine zanate, nemaju načina ni za bar pokušaj samostalnog stanovanja, za pokušaj zasnivanja radnog odnosa ili prosto dalju socijalizaciju kroz interakciju sa drugim ljudima.
U udruženju, koje sam kao poslanik i kao predsednik resornog odbora socijalne politike SSP posetila, tri žene, uz ogromnu volju, snagu, ljubav i kreativnost, daju zadatak državi jer pre svega okupljaju veliki broj porodica sa sela koje verujem u svojim mestima nemaju nikakav sadržaj za svoju decu, a onda kroz slikanje, kuvanje, tkanje, obrađivanje bašte, igru i razgovor izvlače iz dece ono najbolje i zatim ih ih usmeravaju na samostalno konkurisanje za javne radove, kao jedan od načina da se oprobaju, usavrše, ali i pokušaju da samostalno funkcionišu u skladu sa svojim mogućnostima.
SSP već duže vreme predlaže da sa republičkog nivoa krene osnivanje "socijalnih preduzeća" koja bi omogućila stalno zaposlenje, "stanovanje uz podršku" koje bi omogućilo dalju samostalnost i funkcionalnost i pre svega zakon Roditelj Negovatelj koji bi ovim porodicama dao trenutnu finansijsku podršku, a na duže staze minimum ekonomske sigurnosti. U jagodinskom udruženju smo se još jednom uverili da su to prioriteti i da se uz to mogu stvoriti ostvareni i funkcionalni ljudi umesto socijalnih slučajeva.
Irena Živković
